Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

JEDAN CEO DAN – Maša Vujošević
Beograd Nova poetika 2021
48 str 24 cm

Zbirka poezije Jedan ceo dan, druga je zbirka pesama autorke Maše Vujošević. No ona je, na radost i iznenađenje čitalaca, još mnogo više od toga. To štivo pripada onima koji poeziju vole, ali i onim koji je preziru. Privlačna za oba ova sveta, svojim idejnim konceptom i grafičkim rešenjem donosi jednu novu komponentu, podjednako vrednu i snažnu kao što je i sama poetska. Da li je uvođenje ova dva paralelna, a naizgled neodvojiva izražajna nivoa, samo proizvod kreativne intuicije i profesionalne veštine autorke u osmišljavanju estetskog skada i značenjske celine, ili i lukav zanatski postupak dipl. rediteljke Maše Vujošević u osvajanju čitalačke publike i pridobijanju one nečitalačke, nije naše da razotkrivamo. Tek dobili smo delo sa kojim većina nas, može da se identifikuje.

Maša svoje pesme ne naslovljava. Ona nas, bez zadrške i tajni, vodi kroz jedan ceo (svoj) dan, otkrivajući šta se konkretno u određeno doba dogodilo, ispisujući iznad stihova sate i minute. Njen stih, u ovoj zbirci, uglavnom refleksivan, nije precizan i ograničen formom. Ona je na nekim mestima svesno lomi, rasterećuje je stiha, a ponekad dodaje i „slemovsku“ notu svojim pesmama, jer je, ionako, dobar deo sadržine ove zbirke inspirisan svakodnevnim događajima na ulici, na asfaltu. Maša uglavnom zaranja u sebe, misli, žudi, siđe do reke, posmatra prolaznike, čuje vesti, čita poruke, plaća račune… Ovo je i zbirka kolektivnog – autorkini tragovi su utabani svuda kuda smo prolazili i kuda ćemo da prolazimo i sutra.

Strpovske, crno-bele ilustracije koje sama potpisuje, nastale su od njenih fotografskih radova. Pejzaži i detalji grada daju jasan simbolički okvir svima koji su odrastali uz strip, a generalna urbana atmosfera bliska ja mnogobrojnima koje je razdevičio grad. Ah!

Iako se to nigde eskplicitno ne pominje, osvrt na činjenicu da je nastajalo pod pandemijskim okolnostima, dodaje ovom delu specifičnost, bliskost izraza i intenzitet emocije koji nas magnetski vuku da zavirimo u autorkinu dušu i u njenu čašu, da prislonimo uvo na njenu slušalicu i da se zapitamo: „Jesam li ovo ja koji nisam imao smelosti, vremena, mastila, talenta, ili ideje kako da se izrazim? “.

Mila Manojlović
L- 3. ORM. 4. POL. 10. K. 2