Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prosuta po moru

Maja Labus, Prosuta po moru, Narodna knjiga, 2008.

O LJUDSKOJ BOLI, O PATNJI…

Piše: Raša Kominac Radoslav

»Prosuta po moru/Nikada dodirnuta mirnom vodom/Nikada raspevana/Dok
brodovi posrću po pučini«

Ovi stihovi Maje Labus koje ste pročitali mogu se uzeti kao lajt-motiv cele
knjige pesama Prosuta po moru. Nevelika po svom obimu (47str.), ova
knjiga je, zapravo jedna poema sastavljena od 40 pesnički srodnih komada.
Kakvu nam poeziju nudi Maja Labus svojom prvom knjigom? Naviknuti
smo da pesnici svoje prvence (uglavnom) objavljuju do tridesete godine
i da iz te iskustveno/proživljene perspektive dobijamo različite osvrte na
svet koji okružuje pesnike. To ponekad biva uspešno, ponekad neuspešno,
najčešće tragično. Ređaju se loše napisane knjige kao na traci. Međutim,
Maja Labus u svojoj knjizi ne štedi ni sebe ni druge. Ponajviše sebe. Ovo
lirsko, ispovedno delo naprosto vrišti svojom zapanjujućom energijom u
kome se brutalno secira sopstveni (proživljeni) život. Evo primera: »Prosuta
po moru/Ostavljena udarima/Kao drolja na klupi/Iscepanih čarapa/Prosuta
po moru/Silovana bez jauka/Providnih očiju/I krvavih butina/Na ivici
pločnika/Pokrivena vlagom/Dok se blato sliva niz obraz«. Samo pesnici
čiji su životi na stalnoj ivici (smrti, ludila, haosa i ljubavi, svakako) mogu
da napišu stihove poput ovih, smisaono ubedljivih, a bolno iskrenih. Samo
pesnici koji ne koketiraju ni sa čitaocima, niti sa izdavačimai, niti, na kraju
krajeva, sa samim sobom, mogu da pišu stihove poput ovih. Iskrenost do
mentalnog bola, iskrenost da se po svaku cenu kaže sve što se želi. Bez
zadrške. Bez laži. Bez autocenzure. Retke su knjige koje čitamo, a da se u
njima odmah ne nanjuši autocenzura.To je veliki plus za ovu knjigu.
Evo još jednog primera u kome vrisak i vapaj za sopstvenim tragičnim
životom u čitaocu bude različite emocije: »Prosuta po moru/Mirišljava
kurva/Zamenila osmeh za stisak šaka oko vrata/Zamenila pogled za priču o
sjaju/Prerezala venu/Da uživa u lepoti koralno crvene«.

Pesme Maje Labus svakako nisu »na prvu loptu« i u Prosutoj nema
jeftinih pamfleta o životu, nema patetičnog lamentiranja nad tragičnom
sudbinom, nema pesničke samodovoljnosti, a sa druge strane se oseća i
odsustvo samoironije. Zato je pred nama jedna oštra, britka, gotovo drska
poezija u kojoj je Prosuta po moru, zapravo Prosuta po životu. Udarana,
povređivana… Ovo je štivo o ljudskoj boli, o patnji. Ništa novo, reći ćete vi.
Ima toga koliko hoćeš. Istina, nije novo, ali je autentitično što je dovoljan
razlog da uzmete ovu knjigu u šake.
Ovo je prva knjiga Maje Labus i to se u nekim stihovima oseća. Jedina
ozbiljna zamerka koja se može uputiti ovoj knjizi jeste povremena
neritmičnost stihova, kao i neka slabija rešenja u izboru pravih reči kojima
se želi dočarati pesnička slika. To se vidi u sledećim stihovima:«Prosuta po
moru/Nalik priči nikad ispričanoj/Pesmi izdaleka poznatoj/Miru skrojenom
u kašmiru/Prosuta po moru/Svilena ćud prekor traži«.
Ali, od ovih boljki boluje većina savremenih srpskih pesnika što, svakako,
nije opravdanje za pesnikinju, ali Maja Labus Prosutom nagoveštava da smo
dobili još jedno književno ime čije ćemo knjige, i to ne samo pesničke, u
bliskoj budućnosti iščekivati sa nestrpljenjem i koje će nas iznova šokirati i
uznemiriti, i to baš u trenutku kada smo pomislili da nas više ništa ne može
niti šokirati, niti uzbuditi.

Link ka originalnom tekstu, objavljenom u dnevnom listu Danas

Link ka tekstu objavljenom u web mahazinu Knjizara.com





МАЈА ЛАБУС

ПРОСУТА ПО МОРУ

Прва песничка књига Маје ЛАБУС разликује се од централних, али и споредних
токова савремене српске поезије, не само оне коју пишу песници старијих,
претходних генерација, него и поезије коју стварају њени вршњаци.
Просута по мору је поема начињена од четрдесет фрагмената без наслова, који
увек отпочињу насловном синтагмом да би се после одређеног броја стихова том
синтагмом и завршили.
Сваки фрагмент и целина емитују читаоцу осећај осујећености, закинутости,
својеврсне уклетости гласа који говори. Тај глас припада младој жени, која после
тешких интимних искустава, о којима можемо само да нагађамо, интензивно
саопштава низове слика којима покушава да изгради крхки (не)утешни свет.
Песнички фрагменти Маје Лабус делују како интензивном ритмиком и
понављањима речи и тонова, тако и појединачним сликама, које се повремено
надовезују на основни мукли ритам разочарања, а повремено као да својим
натурализмом «искачу» из основног тока слика, попут неке врсте крикова.
Маја Лабус у својој првој књизи зна да буде аутентично искрена, на модерном
и класичном трагу бодлеријанске поезике, као што зна да не открије праве речи
и буде довољно прецизна. Отуда у овој поезији има и реторике која је нестала
из регистара српског лирског модернитета, али и готово дрских продора у
несаопштиво, у оно што је потресно и што уопште изазива говор младе поетесе.
Поема Просута по мору има у себи нешто од музичких композиција, од варирања
једне теме у низу импровизација, које се ослоњене на основни порив певања,
призивају прошлост и граде садашњост, увек у уклетом тону свенесреће који спаја
револт и очајање у јединствен текст трагања не само за одговорима који обликују
хоризонт виђења него и ојачавају глас и дух песникиње.

Васа ПАВКОВИЋ, НИН, Мај 2008.



POLITIKA
8. maj 2008.

PROSUTA PO MORU
Narodna knjiga, Beograd, 2008

POGLED NA LEPOTU

Maja Labus (1972), rođena u Novom Sadu. Proučava Italijansku renesansu. Trenutno živi u Beogradu. Piše poeziju. Narodna knjiga je nedavno objavila njen pesnički prvenac “Prosuta po moru”. Pesme su bez naslova.

U jednoj od pesama pesnikinja kaže:

“Prosuta po moru/Dok iz pene pobesnele vode diže ruku/Pet prstiju ka istoku/Druga šaka/Za žrtvu duši/Prosuta po moru/Dok kosa curi slatkim sokom/A grudi se tope pod suncem I medom/Prosuta po moru/Dok telo vaja/Ostavivši prolaznicima/Slobodu pogleda na lepotu/Prosuta po moru/Dok osmeh sustiže a suze otire/I baca tek rođenim blizancima…

Z.R.

L/ KUTIJA / 4 POEZIJA