Godina izdanja: Ostalo
ISBN: 978-86-88951-24-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Iz recenzije

Zbog sve te „povike oko Vuka“, gotovo da nas može začuditi koliko je uspešno izveden poduhvat koji je sebi zacrtao pesnik, romanopisac i prevodilac Zoran Pavlović. Svojom novom poemom Pavlović ispisuje omaž, pesnički spomenik Vuku, a istovremeno, na jednom drugom nivou, i sopstvenu književnu autobiografiju, kao i jednu snovitu istoriju naroda, i još mnogo toga što je utkao u ove guste, prenapregnute stihove. Na ovaj način, postiže nemoguće: osveženje u sferi tradicije, baš kao i u postmodernom diskursu koji, otuđen od sebe, nastoji da se sebi vrati u vavilonskoj pometnji jezičkoj. Pavlović je, dakle (možda baš zahvaljujući Vuku), uspeo da pomiri nepomirljivo, tradicionalizam i (post)modernizam, i to nepretenciozno, kao da ne čini ništa značajno, nego se sve to (poetsko) zbivanje razvija i teče samo od sebe, odnekud iz zaraslih šumskih izvora.
32 strane, format 16*16 cm, broš

iz knjige

Vuku St. Karadžiću

po reci žeraviji pastrmke su visoko skakale
vuk i ruža ih u košare od prepletenih prstiju hvatali
jaganjci im jedini pouzdani svedoci
da zbog poljubaca šumnih i neizbrojnih
sve im ribe nepovratno u mesečinu odbegoše
džamije tad okrilatiše jataganima se minareti okitiše
žrvnjeve života stevanove i jegdine vodenice pokrenuše
crno mlivo od sreće razigranog para načiniše
verenica ruža i dan-danas na obali sedi čeka i sneva
hiljadu vezenih košulja i lovorika je spremila i splela
sa čovečanstvom u svatovskoj povorci doći će mlodoženja
u osvit zore strašni lučonoša će se ukazati
sa zvezdom danicom u otvorenim grudima vuk
iz suve drenove štule svoje iscediće kapljicu vaskrsenja
kapljicu večnog života za njihovu venčanu noć

...
od slova leteći ćilim vuk izatka sve nadlete
sabra srpske duhove leševe što napuštahu i reče
spas je u pesmi i jeziku sa usana mog naroda što žubori
zamrla ću vam srca na tocilo ljubavi metnuti i oživeti
kuli srpskog jezika udariću neuništive temelje
neće je više uzdrmati na svetu niko
glavu posečenu vožda karađorđa ukraj svog ćilima spazi
dole u ponoru ćurčija đorđe mrtav i izdan harambaša
u bivšeg svog pisara sa nadom u srcu pomno motri
vukov je leteći ćilim oivičen gavranovima i ptice grakću
oguljene kore drveće plače trulež prodire u beonjaču planete
istopi se srbija kao para nesta u dalekim nebesima

Pogledajte i ostale moje knjige u odeljku Poezija:
https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1&Pretraga=poezija&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=knezoliver&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi