ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ARTUR I DŽORDŽ: Džulijan Barns

Autor - osoba Barnes, Julian
Naslov Artur & Džordž / Džulijan Barns ; prevele s engleskog Ivana Đurić Paunović, Nina Ivanović
Jedinstveni naslov Arthur & George. srp
Ostali naslovi Artur i Džordž
Arthur and George
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2006
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Geopoetika, 2006 (Beograd : Čigoja štampa)
Fizički opis 473 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Đurić-Paunović, Ivana, 1969- (prevodilac)
Đurić-Paunović, Ivana, 1969- (prevodilac)
Ivanović Muždeka, Nina, 1976- (prevodilac)
Ivanović Muždeka, Nina, 1976- (prevodilac)
Zbirka Edicija Svet proze / [Geopoetika, Beograd]
ISBN 86-7666-094-8 (broš.)
978-86-7666-094-0

Deseti roman Džulijana Barnsa, Artur & Džordž, istovremeno detektivska priča, psihološki i ljubavni roman zasnovan na stvarnim događajima, s pravom je dospeo do najužeg izbora za nagradu Man Buker za 2005. godinu.
Dokumentarna građa poslužila je Barnsu kao istorijska potka u koju je utkao fikcionalne elemente i sačinio presek viktorijanskog društva sa samog kraja XIX i pocetka XX veka u Engleskoj.
Šta imaju zajednicko Artur Konan Dojl i Džordž Edaldži, čija su se imena našla na koricama ove knjige? Uglavnom ništa. Za Dojla, ili za njegovog čuvenog detektiva Šerloka Holmsa znaju gotovo svi. Za Džordža, mladog advokata, ne zna skoro niko. Iz živopisne viktorijanske prošlosti izvukao ih je Džulijan Barns, majstor besprekornog stila i pripovedačkog izraza koji svoje vrhunsko umeće u spisateljskom zanatu iznova pokazuje svih godina duge i zavidne književne karijere.

Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver.
Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine.
Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. Živi u Londonu.

Dobro očuvana knjiga.