ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nolit, 1976.
Prvo izdanje jednog od najvećih romana srpske književnosti!
Na uvodnoj, beloj strani potpisi i (duhovita) čestitka drugova i drugarica prethodnoj vlasnici (poklon za rođendan), sve ostalo odlično.

Mada je forma Upotrebe čoveka na prvi pogled disperzivna, rasprskavajuća (s velikim brojem narativnih rukavaca, digresijâ koje u jednom trenu postanu glavni tok, pa se najedared izgube, uliju u drugu priču, da bi se njihove ordinarne misterije razrešile odjednom, kao usput, gotovo u polurečenici), ipak, na kraju, čitalac ima utisak da je završio pravilan, geometrijski precizan, pun krug, da je upravo obrnuo jednu zatvorsku ili logorsku šetnju, provozao se zidom smrti, sišao s vrtoglavog ringišpila, posle kojeg ostaje samo osećaj mučnine i zagušujuće levitacije. Takvu strukturu u Upotrebi čoveka Tišma najpre podržava povremenim uvođenjem gorko-lirskih pasaža, s prvom rečenicom koja se identifikuje s naslovom i temom čitavog poglavlja i sa svim likovima objedinjenim u taksativni, naizgled bezdušni, bezosećajni spisak bolesti, strasti, padova, nerazumljivih znakova. Mnogi je već istakao da ove slike jesu antologijski vrhunci Tišminog pripovedačkog umeća.

Aleksandar Tišma (Horgoš, 16. januar 1924 — Novi Sad, 15. februar 2003) bio je srpski književnik, urednik i akademik. U njegovim delima najviše su zastupljene lirske pesme, zatim romani i novele.[1][2]
Biografija

Rođen je u Horgošu od oca Srbina Gavre Tišme, trgovca poreklom iz Udbine u Lici i majke Jevrejke Olge, devojačko Miler.[2]

Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Novom Sadu. Maturirao je 1942. godine. U Budimpešti je studirao (od 1942. do 1943) ekonomiju pa romanistiku.

Stupio je u narodnooslobodilačku borbu decembra 1944. godine. Demobilisan je novembra 1945. godine, nakon čega se zaposlio kao novinar u Novom Sadu, u „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim, 1947. godine, u Beogradu, u „Borbi“. Na beogradskom Filozofskom fakultetu 1954. godine diplomirao je anglistiku.[3][2]

Od 1949. je živeo u Novom Sadu i radio u izdavačkom preduzeću „Matica srpska“, najpre kao sekretar, a posle i kao urednik.[4]

Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu od 1969. do 1973.[4]

Holokaust, ljudsko zlo i ljudske potrebe su česta tema u njegovim delima.[5][2]

Postoji fondacija „Aleksandar Tišma” koja je 2019. počela da dodeljuje istoimenu Nagradu „Aleksandar Tišma”. Prvi dobitnik je Laslo Darvaši iz Mađarske za knjigu „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”.[6]
Nagrade

Brankova nagrada, za knjigu Naseljeni svet, 1957.[2]
Oktobarska nagrada Novog Sada, 1966.[2]
Nolitova nagrada, za knjigu Upotreba čoveka, 1977.[2]
Ninova nagrada[2], za knjigu Upotreba čoveka, 1977.
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine[2], za knjigu Upotreba čoveka, 1978.
Nagrada „Karolj Sirmai”, za knjigu Povratak miru, 1977.[2]
Nagrada „Karolj Sirmai”, za knjigu Škola bezbožništva, 1979.[2]
Andrićeva nagrada[2], za knjigu Škola bezbožništva, 1979.
Nagrada za životno delo Društva književnika Vojvodine, 1986.
Sedmojulska nagrada, 1988.
Nagrada „Jovan Popović”, 1988.
Nagrada Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje, 1995.[2]
Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, 1995.[2]
Nagrada za toleranciju, 1996.
Nacionalni orden za zasluge (Francuska), 1997.[7][2]
Nagrada Prosvetinog antiratnog sajma knjiga, za romane Upotreba čoveka i Za crnom devojkom, 1999.
Februarska nagrada Grada Novog Sada, 2001.
Nagrada „Laza Kostić”, za knjigu Najlepše pripovetke, 2002.
Nagrada „Pavle Marković Adamov”, posthumno, 2004.

Književna dela

Poezija:

Naseljeni svet, 1956.
Krčma , 1961.

Zbirke pripovedaka:

Krivice, 1961.
Nasilje , 1965.
Mrtvi ugao, 1973.
Povratak miru, 1977.
Škola bezbožništva , 1978.
Hiljadu i druga noć - izabrane pripovetke, 1987.
Iskušenja ljubavi - izabrane pripovetke, 1995.

Romani:

Za crnom devojkom, 1969.
Knjiga o Blamu, 1972.
Upotreba čoveka, 1976.
Begunci, 1981.
Vere i zavere, 1983.
Kapo, 1987.
Široka vrata, 1988.
Koje volimo, 1990.
Ženarnik, 2010.

Drugo:

Drugde, 1969 - putopisi
Pre mita, 1989 - eseji
Šta sam govorio, 1996 - intervjui
Dnevnik: (1942-1951), 1991 - dnevnik
Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - dnevnik