ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Jezik: Srpski
Autor: Strani

POSLOVI I DANI SVISTONOVA, Konstantin Vaginov.
Izdavač: Filip Višnjić, Biblioteka Albatros.
Knjiga je praktično nekorišćena, ali ima fabrički feler - na poslednja tri lista teksta (u samom pogovoru) došlo je do zacepljenosti na vrhu strana (videti slike 4 i 5), verovatno usled viška lepka pri izradi.

Iako još uvek nedovoljno poznat, Vaginov spada u sam vrh ruske književnosti. Podjednako je značajan kao pesnik i kao prozni pisac. On poseduje i jednu posebnost karakterističnu za čitavo njegovo delo. Prelomno doba u kojem je živeo – doba ruske revolucije i velikih društvenih promena koje je ona donela – odrazilo se u njemu na jedinstven način. Nastavio je humanističku tradiciju, veliku tradiciju evropske i ruske kulture, ali je, kao čovek novog vremena, usvojio i tekovine avangarde. Taj spoj tradicionalne problematike i modernog izraza kod Vaginova, na različite načine u poeziji i prozi, potvrdio se kao izuzetno vredan.
Vaginov nije dugo živeo. Rodio se 1899. godine u Peterburgu gde je i umro, 1934. Poslednjih sedam godina bolovao je od tuberkoloze. Detinjstvo je proveo u izobilju jer mu je majka bila bogata naslednica a otac visoki oficir žandarmerije, ali to ga nije obeležilo jer je više držao do nematerijalnih stvari i gubitak bogatstva nije doživeo tragično. Tokom građanskog rata bio je mobilisan u Crvenu armiju, a kasnije je učestvovao u književnom životu i bio član skoro svih književnih grupa i pravaca koji su postojali u to vreme. Savremenici se slažu da je bio izuzetno drag čovek i omiljen u društvu. Bio je strastven kolekcionar najrazličitijih predmeta, i u kolekcionarstvu su dolazila do izražaja njegova široka i neobična interesovanja, a ta tema se odrazila i u njegovim delima.

Napisao je četiri romana i nekoliko zbirki pesama. Osnovna njegova tema je sudbina kulturnih vrednosti u prelomnom dobu. Događaje kojima je bio savremenik doživeo je kao kosmičke, uporedive s padom Rimske imperije. U skladu s tim on u punoj meri tematizuje svoje vreme i okolnosti. Ali on to ne čini na način na koji smo navikli, već iz ugla koji mu se čini najvažnijim – iz ugla tradicije i humanističkih vrednosti – i iz jedne, kao što je primetio Bahtin, široke kulturološke perspektive.
Njegov prvi i najpoznatiji roman zove se Jarčeva pesma (1928), a to je značenje grčke reči tragedija. Prototipovi junakâ romana su poznate ličnosti tadašnje rafinirane peterburške kulture, pored ostalih, Mihail Bahtin, Nikolaj Gumiljov, Ana Ahmatova, Sergej Jesenjin i sam autor. U romanu je prikazan raspad kulturnih vrednosti čiji su nosioci junaci romana u okolnostima nastalim nakon revolucije. Roman sažima i s nadistorijskog stanovišta preispituje problematiku klasične ruske kulture XIX veka u svetlu komunističke revolucije i ne može se svesti na ideološka i politička tumačenja. U slikanju mnogobrojnih junaka i događaja u romanu prisutna je fina ironija. Naredni romani – Poslovi i dani Andreja Svistonova (1929), Bambočada (1931) i Harpagonijana (1933–1934) – produbljuju i razvijaju tu temu, s tim što slika postaje sve mračnija a junaci sve više degradiraju. Peterburški kulturni milje u Vaginovljevoj prozi dobija obrise univerzalne metafore, a njegov eklektični književni postupak koji spaja dostignuća avangarde s tradicijom omogućava mu da veoma složene stvari izlaže na pristupačan, atraktivan i moderan način.

Preveo i pogovor napisao Zorislav Paunković mek povez, format 13,5 x 20 cm , ćirilica, 127 strana