Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kao na slikama

Retko

MAJSTORI CIRKUSA - Franjo Ksaver Dvorak
Ljudi cirkusa pripovedaju o svom životu
Autor: Franjo Ksaver Dvorak
Izdavač: Suvremena biblioteka, Zagreb
Godina izdanja: 1944.
Broj strana: 254
Pismo: latinica
Povez: tvrd
Format: 21x14


Cirkus (lat. circus - kružna arena) putujuća je grupa izvođača, koja se sastoji od akrobata, klovnova, mađioničara, žonglera i obučenih životinja. Predstave se uobičajeno održavaju u velikom kružnom ili ovalnom šatoru. Arena je okružena klupama za gledaoce. U nekim predstavama nastupaju egzotične dresirane životinje, na primer medvedi, majmuni, tigrovi, lavovi, slonovi, foke, kamile. S druge strane, česte su i dresirane domaće životinje, poput konja i pasa.

Iako nije pronalazač medija, Filip Estli rođen u Njukaslu pod Lajmom, smatra se ocem modernog cirkusa.[1][2][3] Godine 1768, Estli, koji je vešt konjanik, počeo je da izvodi izložbe trikovanog jahanja na otvorenom polju zvanom Ha`Peni Hač na južnoj strani reke Temze u Engleskoj.[4] Godine 1770, on je angažovao akrobate, hodače po konopcu, žonglere i klovna da popune pauze između konjičkih demonstracija i tako se našao na formatu koji je kasnije nazvan „cirkusom“. Predstave su se značajno razvile u narednih pedeset godina, pri čemu su velike pozorišne rekonstrukcije bitaka postale značajna karakteristika. Tradicionalni format, u kojem upravnik cirkusa uvodi različite koreografske radnje postavljene na muziku, razvio se u drugoj polovini 19. veka i ostao dominantan format do 1970-ih.


Cirkus u Litvaniji
Istorija[uredi | uredi izvor]
Počeci cirkusa datiraju još u vreme pre nove ere. U Staroj Grčkoj su se održavale trke bojnih dvokolica, u Kini su ljude zabavljali cirkuski akrobati, a u Starom Egiptu krotitelji divljih životinja.


Trke u rimskom cirkusu. Slika iz 1913.
Preteča današnjeg cirkusa je bio onaj koji je nastao u Starom Rimu,[5]‍:2 odakle i potiče ime, ali nije bio ni nalik današnjim. Predstave su održavane u velikoj areni, zvanoj Cirkus Maksimus. Arena je sagrađena u 3. veku pre nove ere, a kasnije je proširivana, sve dok nije mogla primiti preko 150.000 gledaoca. Glavna atrakcija bila je trka bojnih dvokolica, a između dve trke publiku su zabavljali akrobati, igrači na konopcu i jahači. Ulaz je bio besplatan, a uvek je bilo nešto i da se popije i pojede, često besplatno, ali neretko je tu bilo prodavaca peciva, vina (dok se danas prodaju bezalkoholna pića) i razne druge robe.[6]

Hleba i igara.
— rimski pesnik Juvenal, latinski: panem et circenses, doslovno: „hleba i cirkusa` ili „hleba i igara“
U Rimu su pored ovih trka održavane i različite druge predstave, koje su s vremenom postale sastavni deo onoga što se danas zove cirkus. Zanimljivo je do koje mere su ti cirkusi bili razvijeni, poput današnjih. Bilo je tu čak i medveda koji su umeli da se boksuju, zatim veštih jahača koji su jahali odjednom dva konja ili skakali sa jednog na drugog konja u trku.[7]

Kasnije, u srednjem veku nisu postojali organizovani cirkusi, jer im to tadašnji stil života nije dozvoljavao. Pa ipak, postojale su putujuće trupe izvođača, grupe umetnika koji su putovali od mesta do mesta i prikazivali svoje veštine.

Prvi moderni cirkus osnovao je Filip Estli u Engleskoj 1768. godine.[8][9] U Londonu je podigao zgradu sa kružnim prostorom za izvođače i velikim brojem sedišta. U predstavama su se mogli videti jahači, akrobate, klovnovi i igrači na konopcu. Tu su zamisao prihvatili i mnogi drugi ljudi, pa je tako cirkus postao omiljena zabava u celom svetu.[10]

U Rusiji je 1919. cirkus nacionalizovan, a 1927. je otvoren Državni univerzitet za cirkusne i raznovrsnost umetnosti, poznat po popularnim imenom Moskovska cirkuska škola. Kada je 1950. moskovski državni cirkus počeo obilaziti svet, njegovi nastupi su nadmašili sva dotadšnja izvođenja kako u složenosti, tako i u originalnosti.

Danas najbolji i najtraženiji cirkusi na svetu su kanadski Cirque du Soleil i francuski Cirque d’hiver i Cirque d` été.

Rikets i prvi američki cirkus[uredi | uredi izvor]
Englez Džon Bil Rikets doneo je prvi moderni cirkus u Sjedinjene Države. Svoju pozorišnu karijeru započeo je u Kraljevskom cirkusu Hjuz u Londonu 1780-ih, a otputovao je iz Engleske 1792. da bi osnovao svoj prvi cirkus u Filadelfiji. Prva cirkuska zgrada u SAD otvorena je 3. aprila 1793. u Filadelfiji, gde je Rikets održao prvu američku kompletnu cirkusku predstavu.[11][12] Džordž Vašington je prisustvovao nastupu kasnije tokom te sezone.[13]


Cirkuski šator, Italija (1951)
Proširenje američkog formata[uredi | uredi izvor]

Džejms Entoni Bejli
U Americi tokom prve dve decenije 19. veka, Cirkus Pepina i Bresčarda je bio na turneji od Montreala do Havane, gradeći cirkuska pozorišta u mnogim gradovima koje je posetio. Viktor Pepen, rođeni Njujorčanin,[14] bio je prvi Amerikanac koji je upravljao velikim cirkusom u Sjedinjenim Državama.[15] Kasnije su ustanove Purdi, Velč & Ko, i Van Amberg dale širu popularnost cirkusu u Sjedinjenim Državama.[16] Godine 1825, Džošua Perdi Braun je bio prvi vlasnik cirkusa koji je koristio veliki platneni šator za cirkusku predstavu. Pionir cirkusa Den Rajs bio je najpoznatiji cirkuski klovn pre Građanskog rata,[17] popularizujući izraze kao što su „Šou jednog konja“ i „Hej, Rube!“. Američki cirkus su revolucionirali Fineas Tejlor Barnum i Vilijam Kameron Kup, koji su pokrenuli putujući F. T. Barnumov muzej, menadžeriju & circus, prvi šou nakaza, tokom 1870-ih. Kup je takođe predstavio prve cirkuse sa više prstenova, a takođe je bio i prvi cirkuski preduzetnik koji je koristio cirkuske vozove za transport cirkusa između gradova. Do 1830-ih, uz putujuće cirkuse su se uspostavljale i sporedne predstave.[5]‍:9

Turneja[uredi | uredi izvor]
Godine 1838, konjanik Tomas Taplin Kuk se vratio u Englesku iz Sjedinjenih Država, donevši sa sobom cirkuski šator.[18] U to vreme, putujući cirkusi koji su se mogli brzo opremiti postali su popularni u Britaniji. Cirkus Vilijama Batija, na primer, između 1838. i 1840. putovao je od Njukasla do Edinburga, a zatim do Portsmuta i Sautemptona. Pablo Fanke je vredan pažnje kao jedini britanski vlasnik crnog cirkusa, i kao osoba koja je upravljala jednim od najslavnijih putujućih cirkusa u Viktorijanskoj Engleskoj, podigao je privremene građevine za svoje ograničene angažmane ili je rekonstruisao postojeće strukture.[19] Jedna takva građevina u Lidsu, koju je Fanke preuzeo od odlazećeg cirkusa, srušila se, što je rezultiralo lakšim povredama mnoštva ljudi, kao i smrću Fankeove supruge.[20][21] Putujuće cirkuske kompanije su takođe iznajmljivale zemlju na kojoj su postavljale svoje strukture, ponekad nanošeći štetu lokalnim ekosistemima.[22]

Cirkuski vozovi[uredi | uredi izvor]
Cirkus svoj dalji razvoj nastavlja samo uzlaznom putanjom. Krajem 19. veka Fineas Tejlor Barnum je držao jedan od najvećih cirkusa tog vremena. Kako bi još više povećao svoju popularnost, odlučio sa na putovanje po SAD. Međutim, s obzirom da su njegove trupe bile ogromne, sa velikim brojem životinja, morao je da krene specijalnim vozom. Zajedno sa svojim partnerima Vilijamom Kameronom i Danom Kostelom su cirkuska kola prikačili na željezničke vagone i 1872. započeli svoje putovanje. Za postavljanje cirkuskih kola na vagone oni su razvili i koristili sistem užadi, kotura i odbojnika. Taj sistem i danas funkcioniše uz razne prepravke i dopune pomoću modernih tehničkih inovacija.


Cirkuski voz je nastao kao savremena metoda prevoza cirkuskih trupa.
Kad je ovaj cirkus počeo da putuje vozovima jedne željezničke kompanije, Pennsylvania Railroad, situacija se prikazala prilično opasno, jer su njihovi vagoni bili u jako lošem stanju. Zato je sredinom sezone odlučeno da cirkus kupi svoje vagone. Taj voz je bio sastavljen od šezdeset putničkih i zatvorenih teretnih vagona, uključujući i četrdeset običnih vagona, što je bila prilično duga kompozicija od čak 100 vagona.

Cirkuski vozovi su se ubrzo pokazali kao dobro rešenje, jer su bili dobro prilagođeni za prevoz teške opreme (šatora, teških kola, raznih vozila i strojeva) i, naravno, životinja (slonova, lavova, tigrova i konja), uprkos nekoliko tragičnih nesreća tokom godina.

Jedan od najvećih korisnika cirkuskih vozova je poznati američki cirkus Ringling Bros Barnum & Bailey Circus (RBBBC), koji je nastao 1907. godine kada su se ova dva cirkusa spojila. Njihov program je bio poznat kao Najveća predstava na svetu (The Greatest Show on Earth). Zanimljivo je da su njihovi vozovi bili dugački preko jedne milje, a bili su sastavljeni od vagona za izvođače i egzotične životinje, ali i vagona za radnike i čuvare životinja.

Cirkuski vozovi su oduvek privlačili veliku pažnju lokalnog stanovništa zbog svog neobičnog izgleda i fotogeničnosti.[23]



tags: cirkuske tačke istorija cirkusa cirkus