Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlicno ocuvano..

Žan de Labrijer (fr. Jean de La Bruiere; 16. avgusta 1645, Pariz, Francuska - 10. maja 1696, Versail, Francuska) - francuski moralista.

Žan de Labrijer je rođen 1645. godine blizu Pariza u porodici generalnog kontrolora za iznajmljivanje pariške opštine Žan de Labrijer. Zahvaljujući finansijskoj podršci svog ujaka, za svoje je vreme stekao odlično obrazovanje.

Jean de Labruiere
Bio je učitelj vojvode od Burbona, unuka Velikog Konnde, na čijem je dvoru zadržao svoje mesto čak i nakon udaje svog učenika. Život usred sjaja suda dao je Labruiereu priliku da posmatra razvoj ljudskih strasti, uzbuđenih potragom za zemaljskim dobrima, ambicijama, spletkama, blizinom „velikana ovog sveta“. Labrujer je ta zapažanja koristio u književne svrhe, ali u životu se držao podalje od ljudi među kojima je bio prisiljen da rotira i teško je patio od svog zavisnog položaja u kući Konde.

Naučivši da se odrekne svega i obuzda svoje osećaje i nagone, zadovoljstvo je pronalazio samo u čitanju i radu. Svoje životno iskustvo obukao je u vidu misli, epigrama i kratkih portreta. Tako je, malo po malo, sastavljena opsežna knjiga, koju je on predložio da, kao u šali, objavi svom prijatelju, prodavaču knjiga Mishallu. Potonji je iskoristio šansu za objavu i zaradio 300.000 franaka na njoj.

Prvo izdanje Labruierove knjige objavljeno je 1687. godine, pod skromnim naslovom: „Les Caracteres de Theophraste, traduits du grec, avec les Caracteres ou les Moeurs de ce siecle“; uspeh knjige je bio ogroman, a autor je, ohrabren time, svakom novom izdanju dodavao nove misli i nove portrete. 1694. objavljeno je 8., konačno izdanje, koje je obuhvatalo govor Labruiere-a na Francuskoj akademiji, čiji je član izabran 1693.

`Likovi`
Les Caracteres 10e ed 1699.jpg
Labraiereov „Caracteres“, jedino delo njegovog života, sastoji se od 16 poglavlja od kojih su dva posvećena crkvenom elokvenciji i slobodoumnom razmišljanju; ovde Labrujer je hrišćanin, protivnik ateista i skeptika. U svim ostalim poglavljima Labruiere se ne dotiče ni religioznih ni čisto filozofskih pitanja. Ne oživljava svoje ideale, već primenjuje meru postojećih uslova na postupke i karaktere ljudi. U njegovoj knjizi se ne može naći integralni pogled na svet, filozofski sistem; on pokazuje samo smešnu stranu neke mode, opakost jednog ili drugog poroka, nepravdu nekog mišljenja, uzaludnost ljudskih osećanja - ali ove raspršene misli nisu svedene na jednu osnovnu ideju. Na polju svakodnevnih promatranja, Labruiere otkriva veću suptilnost razumijevanja, bilježi nijanse osjećaja i odnosa; poglavlje o srcu svedoči o tome koliko nežnosti i ljubavi vrebaju u ovom kontemplatoru. Mnoge njegove karakteristike napisane su oštrim, sarkastičnim tonom; autor je, očigledno, mnogo pretrpeo predrasude društva, a Ten ga, ne bez razloga, upoređuje u tom pogledu sa J. Z. Russoom. Posebnost Labruierove knjige su portreti: to su integralni tipovi i dramske epizode. Posebno su poznate vrste Emira - arogantan koket, Gnaton - odbojni egoista, Menalk - rasuta osoba, Fedon - poniženi siromah. Svi ovi portreti otkrivaju bogatu maštu u Labruiere-u, sposobnost jačanja karakteristika sa obiljem životnih detalja, ogromnu veštinu i boju jezika. Savremenici su prepoznali u većini portreta raznih istaknutih ljudi toga vremena, a do sada je istorijsko interesovanje Labruierovih knjiga značajno, zbog tačnosti prikaza ljudi i morala ere; ali još veći je njegov psihološki, univerzalni interes i njegove čisto književne vrline.

Prema Emilu Zoli: „Čitanje„ Likova “čini vas razmišljanjem, ali još više - osmehom; ponekad se pitate u suptilnosti autorovih zapažanja, u dubini nekih njegovih misli; sviđa mu se jer nema unapred zaključena mišljenja, nema sistem i ne traži drugi način da nas nauči vrlini osim da opiše naše slabosti i nedostatke. `