Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.
,,Šest lica traži pisca drama je italijanskog književnika i lingvista Luiđija Pirandela. Pirandelo je napisao ovu dramu 1921. godine, a 1925. je unio preinake i u predgovoru pokušao razjasniti šta ga je potaknulo na pisanje dela te samu strukturu drame. Ovo delo može se okarakterizovati kao apsurdna metateatralna drama u kojoj je fokus na odnosu između autora, likova iz njegovog književnog dela te pozorišnih profesionalaca koji dramu moraju da postave na pozornicu i da odglume.

U Americi je drama uprizorena na pozornici Brodveja gde je premijera održana 1922. godine. Ova drama nastaje iz pozorišnih elemenata; u ovom slučaju kroz sukob između glumaca, reditelja,likova i nestalog pisca. Za Pirandela je pozorište samo po sebi upleteno u forme i dinamiku pozornice. Počevši s navodnom dnevnom probom, Šest lica traži pisca postavlja pozorište i njegove procese na pozornicu, tj. sama predstava je alegorija za kazalište i time se dobiva drama unutar drame ili predstava unutar predstave, što je uobičajeno za predstave kojima autor želi da odrazi svojstva njihovog vlastitog medija.

U drami upoznajemo šest lica: Oca, Majku, Pastorku, Sina, Devojčicu i Dečaka. Glumačka družina priprema se za probu Pirandelove komedije Igra uloga. Usred probe neočekivano ih prekida dolazak šest čudnih likova koji se zovu Šest Lica. Reditelj predstave, besan zbog prekida, zahteva objašnjenje. Otac objašnjava da su nedovršeni likovi u potrazi za piscem koji bi dovršio njihovu priču. Reditelj isprva misli da su ludi, ali kako Lica počinju da se svađaju i time otkrivaju detalje svoje priče, on počinje da zainteresovano sluša.

Otac i Majka imali su zajedno jedno dete (Sina), ali su se razdvojili. Otac je zapravo poslao Sina na selo kada je imao dve godine da ga doji jedna seljanka, a Majku je poterao da ode živeti s njegovim tajnikom, budući da su se slagali puno bolje nego njih dvoje. Majka je potom s Tajnikom dobila još troje dece – Pastorku, Dečaka i Devojčicu. Otac je zašao u javnu kuću gde je radila Pastorka i pokušao da spava s njom, kasnije tvrdeći da je nije prepoznao nakon toliko godina. No Pastorka je uverena da je celo to vreme znao ko je ona. Majka je sprečila seksualni odnos između Oca i Pastorke u zadnji tren i rekla Ocu da je Pastorka njena kćerka, zbog čega su svi bili zgroženi i ogorčeni. Iako Reditelj nije pisac, on pristaje da upriliči njihovu priču uprkos tome što zapravo ne veruje u potpunosti Licima. To pak izazove negodovanje među Glumcima.

Završni čin predstave započinje u vrtu. Sin na kraju otkriva da mrzi porodicu, pogotovo Oca jer ga je poslao od kuće kada je bio dete te ne smatra Pastorku ili druga Lica delom svoje porodice. Saznaje se, takođe, da je velika tragedija to što se Devojčica utopila u bazenu u vrtu, a Dečak je počinio samoubistvo revolverom. Pastorka, smejući se, istrči iz pozorištaa, a na pozornici ostanu Sin, Majka i Otac: tri lika koji su i bili prisutni na početku drame njihova života. Predstava završava begom Reditelja iz pozorišta, zbunjenog time čemu je upravo svedočio.

Otac u celoj predstavi insistira na stvarnosti Lica, stvarnosti koja se očituje u njihovim oblicima i izrazima. Dok je stvarnost Lica stvarna, glumci nisu; dok je Lice neko, čovek nije niko. Čovek nije niko jer je podložan vremenu: njegova je stvarnost uvek spremna pokazati se kao iluzija, dok stvarnost Lica ostaje fiksirana za večnost. Drugim rečima, vreme omogućuje suprotstavljanje između stvarnosti i iluzije za čoveka. S vremenom čovek dolazi do prepoznavanja stvarnosti kao iluzije, dok Lice postoji u bezvremenskoj stvarnosti umetnosti.

Vrsta dela: drama

Vreme radnje: jedan dan

Mesto radnje: dramsko pozorište

Tema dela: tragična priča jedne porodice koja istovremeno deluje stvarno i nestvarno

Ideja dela: život je večito ispreplitanje zbilje i iluzije"