ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 274
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Pecat!

Nikad ne vidimo pravo stanje u kome smo, sem kao suprotnost nečem gorem; niti cenimo vrednost onoga u čemu živimo, dok ga ne izgubimo.

Oglušujući se o želje svojih roditelja, Robinson Kruso odlučuje da napusti Englesku i otisne se na plovidbu morem, maštajući o pustolovinama koje ga čekaju. Nakon što prvi brod potopi bura, a drugi otmu gusari, Robinson shvata da ga je sreća napustila, ali ni tad ne odustaje od svoje namere, sve dok se jednog dana ne nađe na pustom ostrvu bez mogućnosti da otplovi dalje. Tu će provesti narednih dvadeset osam godina, dovijajući se da preživi i dâ smisao svom životu.

Ovaj roman o dovitljivosti, veri, hrabrosti i snazi ljudskog duha oduševiće mlade, ali i starije čitaoce.

„Sa kakvom se radošću sećamo tih čarobnih dana detinjstva kada smo ozbiljno čitali Robinsona Krusoa – kada smo otkrivali avanturistički duh koji tinja u nama dok zaranjamo u čudesna značenja na tim stranicama i nad njima ostajemo bez daha.“ Edgar Alan Po

Danijel Defo (engl. Daniel Defoe), rođen kao Danijel Fo (engl. Daniel Foe; London, 13. septembar 1660 — London, 24. april 1731), engleski je pisac, novinar i pamfletista. Sin je londonskog mesara Džejmsa Foa, ali je kasnije svom prezimenu dodao de- kako bi zvučalo otmenije.

Školovao se u takozvanoj Akademiji za otpadnike od Anglikanske crkve u Newington Green-u. Tamo je dobio praktično obrazovanje, učeći istoriju, geografiju, političke nauke, žive strane jezike i latinski jezik. To se odrazilo na Defoovoj umetničkoj prozi, lišenoj svih knjiških uticaja sem biblijskih.

Više godina bavio se građevinskim poslovima u Kornhilu, a potom je postao i vlasnik ciglane u blizini Tirberija u Eseksu.

Oženio se 1684. godine devojkom iz imućne porodice i imao sedmoro dece. U životu je radio mnoge poslove. Najpre se bavio trgovinom, potom politikom, sticao je veliki imetak i brzo ga gubio, živeo je burno, pisao je pamflete protiv vlade, a bio je i vladin agent, izvesno vreme i njen špijun, možda i dvostruki špijun, po mišljenju njegovih biografa, menjao je političke stavove i uglavnom je počeo da piše žurnalistiku. Učestvovao je u obračunima između Vilijama Trećeg Oranskoga čijoj se vojsci pridružio u sukobu s katoličkim kraljem Džejmsom Drugim. U tom sukobu pobedila je Vilijamova vojska.[1]

Život satiričara
Prva satira koju je napisao bila je Pravi Englez. Iako je bila uperena protiv visokog engleskog plemstva, u prvi mah bila je lepo primljena i donela mu pohvale i korist. Napisao je više od hiljadu i dvesta stihova kako bi ismejao nacionalni mit engleskog plemstva. Izvrgnuo je ruglu sve čega se dotakao, ne štedeći ni glavnog sudiju Krvavog suda, Džefrija Džefrisa nakon njegove smrti.

Ohrabren uspehom, nastavio je da piše satire.

Napisao je prvo napredni, prosvetiteljski Esej o rrojektima, kojim se zalagao za unapređenje ehglestog drušva, zahtevajući da se veća pažnja posveti pomorcima, naučnicima, izumiteljima, vaspitanju i većem pravu žena. Naredna satira bio je Kentski memorandum, kojim je zahtevao da birači imaju mogućnost kontrole nad svojim predstavnicima u Parlamentu, a potom i Najjednostavniji način obračuna sa disidentima, 1. decembra 1702. godine, koji mu je doneo niz nevolja.

Najjednostavniji način obračuna sa disidentima proglašen je buntovničkim spisom pa je samo mesec dana nakon objavljivanja, 3. januara 1703. godine, izdat nalog za Degoovo hapšenje. Nalog je potpisao lično predsednik kraljevske vlade, Erl do Notingema. Četiri dana nakon naloga, zaplenjeni su svi odštampani primerci i spaljeni. Krio se četiri meseca a onda uhapšen 20. maja i odveden u londonsku tamnicu Njugejt gde je čekao suđenje.

Osuđen je jula 1703. godine na kaznu zatvora, novčanu kaznu, tri dana stuba srama i sedam godina dobrog vladanja. Nakon stuba srama, u zatvoru je proveo još nekoliko meseci. Dok je služio kaznu napisao je satiričnu „Himnu stubu srama”.

Obzirom da je bankrotirao jer mu je posao propao dok je služio zatvorsku kaznu, porodica mu je ostala na ivici egzistencije. Kako bi zaštitio porodicu, potpisao je da više neće pisati protiv vlasti ali i da će raditi kao tajni agent ministra predsednika Harlija. Kraljica mu je oprostila novčanu kaznu a kasnije prilozima i pomogla njegovu porodicu.

Nakon izlaska iz zatvora, napisao je autobiografski ironično-satistični roman Elegija za pisca Pravoga Engleza a zatim se opredelio za prozu i romane i postao poznati pisac.

Rad za vladu
Godine 1707. bavio se špijunskim poslom u korist engleske vlade u vreme kada se razmišljalo o stvaranju unije sa Škotskom. Nijedan posao mu nije polazio za rukom. Doživeo je neuspeh kao vlasnik trgovinske radnje u kojoj se prodavala plemenita roba. Utemeljio je popularni list The Review u kome je objavljivao pamflete. Taj list je uveo znatne promene u engleskoj žurnalistici. Pre toga, novine su izlazile jedanput nedeljno i donosile prevode vesti iz inostranstva i tekuće političke vesti sa izrazito stranačke tačke gledišta. The Review je izlazio triput nedeljno, sa esejom izdavača, pismom urednika i uz razne sitne natpise i obaveštenja. [2]

Romani
Romane je počeo objavljivati tek sa šezdeset godina, ali je u periodu od svega pet godina, jedan za drugim, objavio znatan broj romana.

Smatra se za jednog od glavnih popularizatora romana, nove književne forme u Engleskoj u to vreme. Najpoznatiji Defoov roman je Robinzon Kruso (1719). Priča o brodolomniku koji dospeva na pusto ostrvo i u borbi za opstanak doživljava mnoge avanture. Pretpostavlja se da je roman inspirisan doživljajima škotskog mornara Aleksandera Selkirka (engl. Alexander Selkirk), koji je nakon brodoloma nekoliko godina živeo na jednom pacifičkom ostrvu.[3] Postoji još jedna knjiga o Robinzonu, ali ona nikada nije dostigla slavu prve knjige i bila je napisana iz čisto komercijalnih razloga.

Ostali važniji romani koje je napisao Danijel Defo su: Mol Flanders (Moll Flanders, 1722), Zapisi iz doba kuge (A Journal of the Plague Year, 1722), Pukovnik Džek (Colonel Jack, 1722), Uspomene jednoga kavalira (Memoirs of a Cavalier, 1724), Roksana (Roxana, 1724).[2]

Danijel Defo je jedan od prvih pisaca čije je delo u 18. veku prevedeno na srpski jezik. Njegov najpoznatiji roman Robinzon Kruso pojavio se u slovenosrpskom prevodu kao Život i črezvičajna priključenija slavnoga Angleza ROBINZONA KRUSE ot Jorka sobstvenom rukom njegovom spisana. Čast pervaja. Iz Nemečkogo N. Lazarevičem prevedena. V Budime. Pečatana pismeni kraljevsk. Vseučilišća, 1799 godine. Utvrđeno je da je ovo prvo delo engleske književnosti u potpunosti prevedeno na srpski jezik...