ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K138 / 436
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Ovaj anti-junak, crnohumorni lik oko kojeg se vrti mnoštvo drugih…teški je mrgud, sadista i oportunista…muči svoje učenike, mrzi i kleveće svoje kolege…paranoično smatra da se celi svet urotio protiv njega…pokušava da se oženi iz interesa i sve što radi je sa ciljem kako bi postao bogat i cenjeni član zajednice koju prezire. „Mali zloduh“ je prvenstveno odličan roman…kritika jednog vremena i društva…ali i vrstan psihološki roman…pa ćete čitajući shvatiti kako lično poznajete barem dvoje ili troje likova iz romana…

Fjodor Sologub (pravo ime Fjodor Kuzmič Teternikov; 17. februara (1. marta 1863., Sankt Peterburg - 5. decembra 1927, Lenjingrad) - ruski pesnik, pisac, dramatičar, publicista. Istaknuti predstavnik dekadentnog trenda u ruskoj književnosti i ruskoj simbolici.


Fedor Teternikov rođen je u Sankt Peterburgu u porodici krojača, bivšeg seljaka u poltavskoj provinciji Kuzme Afanaseviča Teternikova. Dve godine kasnije, rodila se sestra pisca, Olga. Porodica je živela u siromaštvu, situacija se pogoršala kada je Fiodorov otac umro 1867. godine. Majka je bila primorana da vrati „jednog slugu“ (tj. Za sve vrste posla) porodici Agapov, vlastelinama iz Sankt Peterburga, kojima je ranije služila. U porodici Agapov je prošlo čitavo detinjstvo i mladost budućeg pisca. Fedorina majka smatrala je glavnim sredstvom za vaspitanje o nepoštivanju, oštro kažnjavajući sina za najmanju grešku ili grešku. Ovim je stvorila u njemu naglašeni sadomazohistički kompleks, što je imalo značajan uticaj na pisčevo delo [5].

Prve dovršene pesme pesnika početnika koje su stigle do nas datiraju iz 1877. godine. Godinu dana ranije, Fjodor Teternikov je ušao u gradsku školu Vladimir, godinu dana kasnije prešao je u Božićnu gradsku školu, a 1879. - u Učiteljski institut u Sankt Peterburgu, gde je četiri godine učio i živeo u punom pansionu. Nakon što je u junu 1882. diplomirao na institutu, uzeo je majku i sestru i otišao da predaje u severnim pokrajinama - prvo u Kresttsi, zatim u Velikiie Luki (1885) i Vitegra (1889), nakon što je proveo ukupno deset godina u provinciji .

Služba u provinciji (1882–1892)
U Kresttsiu (provincija Novgorod) Sologub je proveo tri godine kao učitelj u Krestetski National School. Nastavio je pisati poeziju, započeo je rad na romanu (budući „Teški snovi“), koji je trajao skoro deceniju. Prva publikacija mladog pesnika bila je basna `Lisica i jež`, objavljena u dečjem časopisu `Proleće` 28. januara 1884., koju je potpisao `Thernikov` [6]. U sledećim godinama objavljeno je još nekoliko pesama u malim novinama i časopisima.

Pesnik je sanjao da se vrati u Sankt Peterburg, ali tek jesen 1892. godine u Božićnoj gradskoj školi na pesku je identifikovan kao učitelj.

Petersburg (1893-1906)
Časopis `Severni Herald` imao je posebnu ulogu u biografiji Sologaba. Upravo u njemu počeo je da se objavljuje 1890-ih: pored pesama, štampane su i prve priče, roman, prevodi sa Verlaine-a i kritike. A zapravo je pseudonim „Fedor Sologub“ skovan u redakciju časopisa na insistiranje Minskog. Volinski je predložio „Sollogub“ - prezime koje je u to vreme izazivalo povezanost sa čuvenom aristokratskom porodicom, kojoj je pripadao pisac fikcije Vladimir Sollogub; da bi se razlikovao pseudonim uklonjeno jedno slovo `l`. Štampano, pseudonim se prvi put pojavio 1893. godine u aprilskom broju časopisa `Northern Herald` pod pesmom `Kreativnost`.

1896. godine objavljene su prve tri knjige Fjodora Sologuba: `Pesme, knjiga prva`, roman `Teški snovi` i `Senke` (kombinovana zbirka kratkih priča i druga knjiga pesama). Sam Sologub objavio je sve tri knjige u malom, međutim, uobičajenom tiražu u to vreme.

Roman `Teški snovi` započet je u Sakramentu već 1883. Snažni realizam „tvrdih snova“ koji oslikava svakodnevne slike provincije kombinovan je sa sablasnom, zbunjujućom atmosferom pospanosti, polu-stvarnosti, ispunjenih erotskim snovima i bokovima straha. Roman je pisan duže vreme, a završen je tek u Sankt Peterburgu 1894. godine.

U aprilu 1897. došlo je do raskola između urednika Severnija Vestnika i Sologuba. Pisac je počeo da sarađuje sa časopisom `Sever`. Početkom 1899. Sologub se prebacio iz Roždestvenskog u Gradsku školu Svetog Andrije na ostrvu Vasiljevski. U njemu je postao ne samo učitelj, već i inspektor sa državnim stanom koji se oslanjao na status u školi.

Godine 1904. objavljene su Treća i Četvrta knjiga pesama, koje su pod jednom naslovnicom sakupljale poeziju sa prelaznog veka. `Zbirka stihova 1897-1903.` Bila je svojevrsna granica između dekadencije i kasnijih simbolika Sologuba u kome su se utvrdili simboli pesnika Sologuba. Štaviše, u dekadenciji i simbolizmu Sologuba nije bilo oštrog i neskladnog gomilanja estetskih paradoksa ili namerne misterije, podcjenjivanja. Suprotno tome, Sologub je težio ka krajnjoj jasnoći i jasnoći - i u tekstu i u prozi.

Teško razdoblje u radu Sologuba bilo je 1902-1904. Jedna za drugom zamenjuju se njegova nadahnuća i filozofska raspoloženja, obogaćujući njegove tekstove novim slikama, simbolima, koje će se u više navrata pozivati u njegov sopstveni kreativni sistem. „U stilu njegovih dela postoji izvesna draž smrti“, napisao je Korni Čukovski. `Ove smrznute, tihe, ravnomerne linije. Ovo je, kao što smo videli, bešumnost svih njegovih reči - da li je to izvor posebne Sologubove lepote koju će osećati miris svakoga ko može da oseti lepotu?` Simbol „utješne smrti“ posebno je bio izražen u pričama koje su sačinjavale knjigu „The Sting of Death“ objavljenu u septembru 1904. Glavni likovi knjige bili su deca ili adolescenti. Za razliku od Shadovs-a, prve knjige kratkih priča (1896.), opšte ludilo odmače pred beznačajnom, ne tako strašnom koliko uistinu „utješnom“ smrću. U isto vreme pesnik se obraća sotoni, ali u njemu se ne vidi prokletstvo i poricanje Boga, već prirodna suprotnost, neophodna i pomaganje onima kojima je to potrebno. Sologubovu filozofiju toga doba on je najpotpunije izrazio u eseju „I. Knjiga savršene samopotvrđivanja “objavljena u februaru 1906. u časopisu„ Zlatno runo “. Dosledno polazeći od svoje filozofije, Sologub zatim piše misterijama „Liturgija za mnom“ (1906), „Čežnja za drugim bićima“ (1907) i dolazi na ideju „pozorišta jedne volje“ i svog dragocenog simbola - „stvorene legende“. Poetični mit o zmiji - „nebeska zmija“, „zli i osvetoljubivi Zmaj“ - povezan je sa pobunom tog perioda - ovo je ime sunca, koje otelovljava zle i zemaljske teškoće u ciklusu „Zmija“ i prozi 1902-1906. Osamnaest pesama različitih godina (uglavnom 1902-1904), u kojima vlada simbol zmija, Sologub je sastavio u ciklusu `Zmija`, koji je kao šesta knjiga stihova objavljen u martu 1907, kao posebno izdanje.


Konstantin Erberg, Fedor Sologub, Aleksandar Blok, George Chulkov. 1908 godine
Sredinom 1900-ih, književni krug, koji se u nedelju sredinom 1890-ih okupljao u spisateljevoj kući, postao je jedno od središta književnog života u Sankt Peterburgu. U Sologubu su se u nedelju održavali isključivo književni razgovori, u početku za stolom, zatim u kabinetu učitelja, gde su se čitali stihovi, drame i priče. Među posetiocima Solobobovih „Nedelja“ bili su Z. Gippius, D. Merezhkovski, N. Minski, A. Volinski, A. Blok, M. Kuzmin, V. Ivanov, S. Gorodetski, A. Remizov, K. Chukovski; Andrei Beli, V. Briusov došli su iz Moskve. Redovni učesnik pesničkih večeri, George Chulkov se setio:

Sologub je bio važan, vodio je razgovor jasno i odmerno, pomalo se smeškajući. Voleo je preciznost i jasnoću i umeo je da izrazi svoje misli matematičkim uverenjem. Što je fantastičniji i tajanstveniji bio njegov unutrašnji život, to je logičniji i strožiji mislio. Savršeno je savladao tehniku spora. Sjajno je branio najrizičnije paradokse, posedujući dijalektiku, poput iskusnog ograditelja sa mačem.

Fjodor Sologub je 1904. zaključio sporazum sa Novostima i Birževom Gazetom o stalnoj saradnji. Trajalo je nešto manje od godinu dana, tokom kojih je objavljeno oko sedamdeset članaka, a još desetine su ostale neobjavljene. Krug tema koje je Sologub obrađivao u svom novinarstvu formirao je i službenim aktivnostima i najaktualnijim temama: škola, deca, rusko-japanski rat, međunarodna situacija, revolucija i jevrejska prava.

Tokom perioda Prve ruske revolucije 1905–06., Sologubove političke priče, objavljene u revolucionarnim časopisima, uživale su veliki uspeh. `Priče` je poseban žanr Fedora Sologuba. Ukratko, jednostavnim i duhovitim zapletom, često lepim proznim pesmama, a ponekad i odbojnim svojom zagušljivom stvarnošću, pisane su odraslima, mada je Sologub obilno koristio dečji vokabular i priče dečjih priča. Godine 1905. Sologub je prikupio neke od bajki objavljenih do tada u „Knjizi bajki“ (izdavačka kuća Grif), a tada napisane „političke priče“ uvrštene su u istoimenu knjigu, objavljenu u jesen 1906. Pored novinskih članaka i „bajki“, Sologub je na revoluciju odgovorio svojom petom pesničkom knjigom „Domovina“. Oslobođena je u aprilu 1906....