Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-7713-027-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Celer, Tibor
Naslov Daleka kraljevstva : vladarske porodice izvan Evrope / Tibor Celer ; [prevod Ana Kanban]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2011
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Családi Kör, 2011 (Subotica : Rotografika)
Fizički opis 415 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Kanban, Ana (prevodilac)
Napomene Tiraž 500.
Predmetne odrednice Vladarske dinastije -- U svetu

RECENZIJA
Ovo je neobična knjiga! Neobična po kompoziciji, tematici, stilu i publici kojoj se obraća.
Autor dela, dr Tibor Celer, jeste deklarisani monarhista. To je činjenica koja će mnoge potencijalne čitaoce knjige apriorno privući ili odbaciti, i njihova odluka će rečitije svedočiti o strastima i ograničenjima čitalaca nego o autoru. Njegovi stavovi o objektivnim prednostima monarhističkog uređenja vrlo su jasni, argumentovani i iskreni. Sa tim stavovima čovek se može slagati ili ne, ali ih ne može ignorisati. Međutim, dr Celer je izvanredno radoznao čovek, i ta njegova radoznalost vodi ga u avanturu istraživanja za koje se mora posedovati ogromna upornost, preciznost – iznad svega – dar da se istraje. U skladu sa tim svojim osobinama, dr Celer je zaronio u okean najraznovrsnijih podataka, i izronio sa pregrštima darova za one koji – slično njemu – tragaju za zanimljivostima, zagonetkama, izazovima i neistraženim horizontima. Ova je knjiga namenjena, pre svega, takvima, i među njima će naći svoje akolite, bez obzira da li su u duši i svesti monarhisti ili ne. To je jedan od paradoksa ovoga dela! Autor se opredelio da čitaoce upozna sa preostalim monarhijama u svetu izvan evropskog kontinenta. To je opredeljenje koje se lako može razumeti, jer je evropski prostor veoma dobro istražen i publikovan. Naravno, ta činjenica ne podrazumeva da je značaj i karakter monarhističkog uređenja evropskih zemalja, ili bilo koje među njima, na nivou opštih znanja i intelektualnih standarda shvaćen i prepoznat na način koji bi se mogao smatrati i objektivnim i kompetentnim; to ne samo da ne bi bilo realno nego nije ni moguće! Međutim, evropske monarhije spadaju u grupu tema za koje se svi smatraju vlasnim da konstituišu lični stav, što je razumljivo ako se prihvati stari oksimoron da svako neznanje oslobađa! Sa vanevropskim monarhijama situacija se razlikuje utoliko što je gotovo zanemarljiv broj onih koji o toj temi znaju išta, pa ni toliko da bi o njoj mogli imati bilo kakav stav! Autoru takva situacija nije nepoznata, i zato se može pretpostaviti da se opredelio za metod koji je primenio pišući knjigu o dalekim kraljevinama. Čak i naziv dela asocira na nešto što bi rado potpisali Žil Vern, Radjard Kipling ili Rafael Sabatini, a ta imena još uvek imaju neodoljiv zvuk i bude dečačku radoznalost i strast za otkrivanjem novih svetova. Takvom zovu je teško odoleti, a pitanje je i da li treba.
Koliko god se činilo da je jednostavna stvar napraviti izbor monarhija koje bi bile predmet ove knjige, to je samo jedan od privida. Autor se suočio sa činjenicom da je u svetu brzih promena svako nastojanje da se bude aktuelan samo delimično ostvarljivo. Otuda se u obrađenim jedinicama nalazi i Nepal, koji više nije monarhija, ili Samoa, koja to i jeste i nije! S druge strane, nedostaju neke monarhije koje predstavljaju civilizacijske epitome – kao što su Etiopija, Iran, Avganistan i Laos – jer su ih dramatična i tragična događanja koja su pratila njihov silazak sa istorijske scene prenela u domen ljudskih stradanja, izneverenih očekivanja, trijumfalno sterilne demagogije i paradoksalnog fenomena da rušenje tradicije često ne znači objektivan napredak ka budućem beskonfliktnom društvu, već regresiju ka tribalnom, konfesionalnom i kulturnom izolacionizmu u kome se srušeni poredak, sagledan iz istorijske perspektive iskustva posledica njegovog rušenja, pojavljuje kao nedostižni ideal za budućnost, a mržnja kao model političke tehnologije odnosa među ljudima i sredstvo za ovekovečenje sopstvene pozicije.
Drugi problem sa kojim se autor morao pozabaviti predstavljaju zemlje u kojima je ukinuta monarhija na nivou države kao celine, ali je opstala kao fenomen unutar formalno republikanskog uređenja. Takav slučaj se registruje, na primer, u Ugandi, Zambiji, Južnoj Africi, Gani, Nigeriji, Kamerunu, Beninu, Bocvani, Indoneziji, Vanuatuu... Takve slučajeve dr Celer je namerno izostavio, kako bi izbegao zbrku oko definicija vladalačkog autoriteta, granica suverene vlasti i lokalnog poimanja naslednog prenosa prava na presto i poseban blagodatni ili harizmatski kvalitet vladaoca po višoj predestinaciji. Izvesnu ideju o kompleksnosti te teme dr Celer je čitaocima pružio posredstvom ekstraordinarnog karaktera aktuelnog monarhijskog uređenja Malezije.
Kompozicija knjige značajno odstupa od uobičajenih klišea. Ovo je knjiga za radoznale, a to znači da odabir informacija sledi logiku koju definiše individualni stav autora; s dobrim razlozima autor pretpostavlja da će čitaoce interesovati iste stvari koje fasciniraju njega. Verujemo da u tom pogledu ne greši. Ova tema ima svoje akolite, s obe strane razuma, i autor se pre svega obraća njima. Monarhizam u podjednakoj meri apeluje na intelekt i na sentiment ljudi, i oni se tom apelu odazivaju sa strašću, katkad vehementno, gotovo nikad ravnodušno. Dr Celer je nastojao, i u tome velikoj meri uspeo, da pruži hranu i adeptima i apostatima. To je vrlina koja se autoru mora priznati, jer – ne krijući ni jednog momenta u kom pravcu ide njegova lična predilekcija – čitaocu podastire čitavu pletoru podataka koji se, u skladu sa sopstvenim životnim stavovima i nazorima, mogu pomoći da svoja verovanja i svoje zablude koriguje ili potvrdi! Dakle, autor se ne bavi propedeutikom već saopštava rezultate svoje višedecenijske fascinacije jednom temom koja se manje deluje anahrono u odnosu na rezultate nekih olakih ili površnih očekivanja od budućnosti i njenog kapaciteta da razvija samo pozitivne, a opstruiše sve negativne potencijale ljudske prirode i ljudskog društva u celini. Pisac je fasciniran ritualnim aspektom monarhije, i tu je – opet – na dobrom putu. Monarhija zaista u svojim manifestacijama počiva na ritualu koji pripada višem nivou ontološkog pamćenja i eshatonskog poimanja poretka i smisla u vaseljeni! Dobrim delom stav osporavanja i počiva na svesti da se na tom nivou ne može ni uticati, ni participirati, te da otvoreni konkurs za aktere na toj sceni nije, i neće biti, raspisan. Svoju nasušnu potrebu za nečim što ne pripada svakodnevnom, efemernom i svakom dostupnom ljudi ispoljavaju na razne načine. Najčešće takav spektakl pružaju sportske priredbe, političke inauguracije, muzička pozornica i vojne smotre, dakle manifestacije scenskog karaktera u kojima publika učestvuje kao posmatrač, a ne kao bitni deo izvođenog događaja. U zemljama u kojima je ritual postao retkost, a religijski kult do kraja demistifikovan i obezličen, nasušna potreba za svečanošću traži druge izraze. Značajan broj republikanski uređenih društava nastoji, često nesvesno, da emanira spektakl i ritual monarhije nekom vrstom ritualne parodije (predsedničke lente i regalije funkcije, inscenacija predsedničke inauguracije, spajanje civilne i vojne ličnosti u Predsedniku, dvorski ceremonijal u predsedničkoj rezidenciji, i sl.), dok se na nivou običnog čoveka ta potreba najčešće zadovoljava privremenom dramatičnom promenom okoline (luksuzni hotel kao slika nepostojećeg raja, egzotična turistička destinacija kao radikalna promena egzistencijalnog ambijenta, članstvo u ezoteričnim klubovima ili društvima...). Dr Celeru je sve to dobro poznato, i otuda njegovo opredeljenje da čitaocu ponudi konekciju geografije i ekonomije, politike i spektakla, istorije i trivija, genealogije i filozofije. Autor pruža široku sliku, a na čitaocu je da pronađe svoj ugao, svoj odnos prema temi i sopstveni zaključak. Kakav god taj zaključak bio, posle čitanja ove knjige znaće o temi monarhizma i o prirodi ustrojstva vanevropskih društava i država mnogo više nego što je znao pre toga, i daleko više nego što o tome znaju autori vesti i informacija koji svakog dana pune stranice štampanih i ekrane elektronskih medija.
Arh. Dragomir Acović
član Krunskog veća
počasni predsednik Srpskog heraldičkog društva

MG P41 (N)