Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-7607-084-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Politika, Beograd
Predgovor: Vaclav Havel
Povez: broširan
Broj strana: 364
Ilustrovano.
Spolja kao na slikama (manji obrisi presavijanja zadnje korice).
Pečatirana, vrlo dobro očuvana.

Tridesetogodišnja istraživanja o najmnogobrojnijem narodu koji živi u dijaspori sabrana su u ovoj obimnoj sociološko-istorijskoj studiji a, prema autorovim rečima, do arhivskih dokumenata za njenu pripremu, rasparčanih od Indije do Latinske Amerike, nije bilo lako doći. Nekadašnji predavač etno-sociologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i na INALCO u Parizu, i ranije se bavio ovom problematikom. Knjige `Bez doma, bez groba`, `Seoba Roma`, `Cigani sveta`, `Gramatika romskog jezika`, `Zagonetke Roma` zaokružuju naučna interesovanja Rajka Đurića, doktora sociologije i nekadašnjeg urednika Kulturne rubrike lista Politika.

„Istoriju Roma“ otvara maksima: „Najsrećniji je onaj narod koji nema istoriju“, a Rajko Đurić podseća i na Hegelovu: „Svi srećni narodi imaju praznu stranu u svojoj istoriji“, podsećajući nas da su, za razliku od takvih naroda, Romi konstantno bili žrtve ratova, istorijski gubitnici gurani na marginu socio-političkog života, čija je istorija primer najtežih zloupotreba i manipulacija.

Kultura Roma ima svoju paradigmu kao i sve druge kulture. Paradigma te kulture je sreća, i ona je unela specifičnost da Romi, iako žive u surovim uslovima kako se to narodski kaže, imaju dušu i veoma su gostoljubivi. Ako govorimo Fromovom terminologijom, njihov model egzistencije uvek je glasio „biti“ a ne „imati“. Đurić podvlači i to da okosnicu filozofije romskog života čine tri osnovne misli: budi odgovoran za sve što živi i spreman da pomogneš bespomoćnom biću; nipošto ne poriči život ni u čije ime; i jedina stvar koja se dvostruko uvećava kada se deli jeste – sreća.

(K-162)