ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Borbe iza rešetaka - Paško Romac

Institut za izučavanje istorije Vojvodine, 1976, 309 str

Paško Romac rođen je 17. maja 1913. godine u selu Vukšiću, opština Benkovac, u siromašnoj seljačkoj porodici. U najranijem detinjstvu osetio je tegobe života na kršu Bukovice i Ravnih kotara. Još dok je išao u osnovnu školu, ostao je bez roditelja: otac umro, a majka se preudala. Sam u kući nastavio je školu. Po završetku osnovne škole,
preko Hrvatskog radiše upućen da uči krojački zanat u Hrvatskoj Kostajnici. Ne mireći se sa surovim ophođenjem prema šegrtima, pobegao sa zanata ponovo u svoje selo.

Pošto ovde nije imao od čega da živi, zaposlio se kao seoski sluga u Vodicama. Posle toga otišao u selo Tomaš, kod Bjelovara, gde se takođe zaposlio kao sluga. Ovde dolazi u dodir sa Stevom Šabićem, bivšim aktivnim učesnikom građanskog rata u Rusiji i rukovodiocem u Crvenoj armiji. Od Steve je stekao prva saznanja o proleterskoj revoluciji u SSSR, shvatio da i naša radnička klasa teži ka tome. Pod Stevinim uticajem već 1935. godine učestvuje mladi seoski sluga u raznim akcijama u Bjelovaru i Velikom Trojstvu. Stevo ga je redovno pozivao i na razne sastanke u svoju kuću. Kasnije je saznao da su to sastanci komunista. Stevo mu je jednom prilikom rekao da i on pripada njima. Godine 1936. pozvan je u vojsku, u Prizren. U četi se ubrzo istakao kao dobar vojnik, pa je od komande dobio i nagradno odsustvo. Međutim, on je sa odsustva doneo i nešto literature pa i list »Srp i cekic«, ilegalni organ KPJ za Hrvatsku. Čitao je to sa nekim istomišljenicima u četi, razgovarao o tome, dok jednog dana nije — uhapšen.

Izveden je pred vojni sud u Skoplju i osuđen kao komunista na osam i po godina robije. Robijajući u Skoplju, Nišu i u Sremskoj Mitrovici, marljivo uči, s vremenom postaje i član Kaznionskog komiteta Partije. Posle četiri i po godine robijanja, avgusta 1941. pobegao je sa grupom političkih osuđenika u Frušku goru, učestvovao u formiranju Prvog fruškogorskog odreda. Posle prelaska većine robijaša u Mačvu, odlukom CK KPJ upućen je na Romaniju, gde je postao član Okružnog komiteta KPJ u Rogatici. Po dolasku Prve proleterske brigade na teren Rogatice i Romanije, upućen u nju za političkog komesara čete. Zatim postaje komesar bataljona, pa rukovodilac Politodela 1. dalmatinske brigade. Posle toga je raspoređen za političkog komesara 1. vojvođanske brigade. Zatim mu je poverena dužnost komesara 16. vojvođanske divizije. Posle oslobođenja bio je na raznim funkcijama: član
PK KPJ za Vojvodinu i član Biroa PK, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu, sekretar Narodnog fronta za Vojvodinu, član CK Srbije i Jugoslavije, sekretar Kontrolne komisije SKJ, predsednik Komisije za materijalno finansijska pitanja CK SKJ itd. Obavljao je istovremeno i druge dužnosti. Bio je poverenik za poljoprivredu Vojvodine, narodni poslanik skupština Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, predsednik Komisije za društveni nadzor Savezne skupštine, predsednik Zadružnog saveza Jugoslavije, potpredsednik Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije. Odlikovan je Ordenom narodnog heroja i drugim visokim odlikovanjima.

Razvijajući se kao komunist i partijski rukovodilac, rano se zainteresovao za pisanje. Izuzetno brižljivo je godinama čuvao razne zabeleške, još na robiji počeo je da vodi dnevnik. To mu je korisno poslužilo za pisanje knjige »Borbe«, objavljene 1950. u izdanju Matice srpske. Napisao je i knjižicu »Bekstvo sa robije«, a 1976. god. objavljuje knjigu »Borbe iza rešetaka«.

L.1.O.1.P.1