ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1962
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Između crnog i crvenog fašizma
Miodrag J. Đorđević
Savez Oslobođenje London
biblioteka Naše delo
U Osnabričkom logoru 1941- 45 ,
166 strana , dodatak skica Osnabričkog logora
emigracija, Milan Nedić, nedićevci
Rođen 1907 u Nišu. Osnovnu školu i gimnaziju svršio u Vranju. Stupio u 51 klasu Niže škole Vojne akademije oktobra 1923 a proizveden u čin pešadijskog potporučnika oktobra 1925, Prve dve godine oficirske službe, kao vodnik, proveo u 1 pešadijskom puku, u Vranju, potom godinu dana kao vodnik u Vojnoj akademiji (54 klasa) i godinu dana u Podoficirskoj školi u Zagrebu.

Svršio Višu školu Vojne akademije 1930-1932 i postavljen za komandira čete u 16 pešadijskom puku, u Nišu. Novembra 1933 izabran za pripravnika za generalštabnu struku, a pre veden u istu marta 1936.
Bio pomoćnik načelnika štaba Vardarske divizijske oblasti u Bitolju od 1936 do 1938, kada je vraćen na službu u Glavni generalštab, Saobraćajno odeljenje, Suvozemni otsek. Sa toga položaja, kao major, postavljen za načelnika štaba Kraljeve garde aprila 1940 na kome ga položaju zatekao i rat 1941. Zarobljen 17 aprila i doveden u Osnabrički zarobljenički logor, gde je ostao do kraja rata. Ostao dobrovoljno izvan Otadžbine i emigrirao u Englesku junuara 1948, gde se i sada nalazi.

Za vreme mira u Jugoslaviji saradjivao u časopisu ,,Vojni vesnik` a naročito u glavnom vojnom časopisu ,,Ratniku`, gde je objavio više radova. ,,Ratnik` je 1937 izdao njegovu studiju o Kumanovskoj bitki, koja je posle mesec dana bila zabranjena od strane Ministra vojske i mornarice sa obrazloženjem da su u njoj izneti i izvesni ,poverljivi podaci` kojih, ustvari, nije bilo. U ,,Ratniku` za maj i juni 1940 objavio zapaženu studiju o Poljsko-nemačkom ratu 1939.
Pred rat saradjivao u vojnoj rubrici ,,Politike`. U zarobljeništvu zauzeo čvrst stav protivu komunista i izabran za predsedrika Tehničkog odbora za organizaciju demokratske grupe ,Zajednica`. Organizovao tajnu radio službu u logoru i vodio Sekciju za vesti i informativnu službu. Po oslobodjenju, zajedno sa profesorom Miodragom Stajićem, organizovao izlaženje prvog emigrantskog štampanog lista Rodoljub`, u Osnabriku. U emigraciji saradjuje najviše u ,,Glasu kanadskih Srba“ i ,,Našoj reči`, član je Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu.