Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Број страна / Повез / Писмо:
536 / Тврд / Ћирилица

Политичко-територијална аутономија Срба окупљених у оквиру Карловачке митрополије, свој највећи успон доживела је проглашењем Српске Вовјодине у Сремским Карловцима (1848), а дефинитивни сумрак преостале, црквено-просветне аутономије уследио је њеним суспендовањем 1912. године. У овом периоду су аутономију војвођанских Срба настојали сачувати не само црквени већ и световни либерално-демократски представници народа при чему су њену конзервативно-привилегијалну основу настојали преформулисати, у оквиру страначке политике на Угарском сабору, истицањем програма арондирања жупанија по националном критеријуму. Српска Војводина је захваљујући њима сачувана не само као део историјског сећања већ и као засебна идеја државности пречанских Срба у Хабзбуршкој монархији и очувања њиховог националног идентитета у времену изразите, институционално осмишљене мађаризације, после преуређења државе на дуалистичким основама и усвајање закона који су се на аутономију односили, на Угарском сабору (1868).