Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-906329-8-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naslov Nemački ratni zločini 1941-1945. : presude jugoslovenskih vojnih sudova / [priredio] Đorđe N. Lopičić
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2009
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Muzej žrtava genocida, 2009 (Beograd : Žig)
Fizički opis 510 str., [14] str. tablama ; 24 cm
Drugi autori - osoba Lopičić, Đorđe N., 1938- = Lopičić, Đorđe N., 1938-
ISBN (broš.)
Napomene Tiraž 500
Str. 11-12: Napomena urednika / urednik
Str. 13-16: Predgovor / Đorđe Lopičić
Beleška o autoru: str. [511]
Summaru ; Zusammenfassung.
Predmetne odrednice Ratni zločini -- Drugi svetski rat 1939-1945 -- Jugoslavija -- Istorijska građa
Ratni zločinci -- Sudski procesi -- Jugoslavija -- 1946-1950 -- Istorijska građa
Vojni sudovi -- Presude -- Jugoslavija -- 1946-1950

NAPOMENA UREDNIKA
Stradanje srpskog naroda u ratovima u XX veku nosi elemente i karakteristike koji se mogu prepoznati u krivičnim delima no međunarodnom pravu: zločini protiv čovečnosti, zločini genocida i ratni zločini.
Zločin protiv čovečnosti je krivično delo predviđeno međunarodnim i unutrašnjim pravom, koje je prvi put razmatrano na suđenju u Nirnbergu.
Statut Međunarodnog vojnog suda određuje da su u njegovoj nadležnosti zločini protiv čovečnosti. Dalju razradu – definiciju ovih dela, daje Zakon br. 10 Kontrolnog saveta za Nemačku o kažnjavanju lica odgovornih za ratne zločine, zločine protiv mira i protiv čovečnosti. Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (55. plenarna sednica od 11. decembra 1946) potvrđena su načela međunarodnog prava priznata Statutom Nirnberškog suda. Potvrđeno je takođe da je genocid zločin no međunarodnom pravu, a međunarodna pravna regulativa je utvrđena Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koja je usvojena 1948. godine.
Moskovskom deklaracijom od 30. oktobra 1943. i Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945, Zakonom br. 10 Kontrolnog saveta od 20. decembra 1945, te rezolucijama Generalne skupštine (33. plenarna sednica od 13. februara 1946, 55. plenarna sednica od 11. decembra 1946. i 123. plenarna sednica od 21. novembra 1947), obaveza je zemalja potpisnica, odnosno okupacionih sila u Nemačkoj (Zakon br. 10), i preporuka svim članicama OUN i drugim da se ratni zločinci hapse i predaju zemlji u kojoj su vršili zločine da im se sudi.
Zločin protiv čovečnosti ima određenih sličnosti i sa krivičnim delima genocida i ratnih zločina. Najvažnija razlika u odnosu na ratni zločin je u tome što je vreme vršenja irelevantno. Osnovna karakteristika koja neki zločin označava zločinom genocida jeste izražena namera da se uništi neka nacionalna, verska, etnička ili rasna grupa. Osnovnu razliku u odnosu na genocid predstavlja nepostojanje genocidne namere kod izvršioca zločina protiv čovečnosti. Pravna regulativa o zločinima protiv čovečnosti štiti individualna dobra, pre svega egzistenciju ličnosti, a u slučaju genocida, egzistenciju grupe ljudi. Najvažniji međunarodni ugovori koji regulišu oblast ratnih zločina jesu Ženevske konvencije iz 1949. godine (proistekle iz Haških konvencija s kraja XIX i početka XX veka) i dva dopunska protokola iz 1977. godine. Ženevskim konvencijama, dopunskim protokolima i drugim međunarodnim aktima, regulisana su pitanja ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, protiv ranjenika i bolesnika, protiv ratnih zarobljenika itd.
Usvajanje Rimskog statuta (stupio na snagu 2002. godine, a zaključno sa novembrom 2006. godine su ga ratifikovale 104 države), tj. međunarodnog ugovora kojim je stvoren Međunarodni krivični sud, obavezuje zemlje koje su ga usvojile da u svojim krivičnim zakonodavstvima predvide ova dela. Rimski statut nisu potpisale neke od velikih sila, a svoj potpis sa statuta su povukle i SAD. Statut sudu stavlja u nadležnost tri krivična dela: genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, a u članovima 6–8 Statuta data je definicija genocida, spisak zločina protiv čovečnosti i detaljan spisak ratnih zločina. Statut predviđa da će sud biti nadležan i za zločine protiv mira, ali tek pošto definicija agresije bude usvojena i naknadno dodata Statutu.
Publikovanje ovog zbornika presuda jugoslovenskih vojnih sudova nemačkim generalima, oficirima, podoficirima i vojnicima za ratne zločine učinjene na teritoriji Jugoslavije za vreme nemačke okupacije, autora dr Đorđa N. Lopičića – Nemački ratni zločini 1941–1945, Presude jugoslovenskih vojnih sudova – predstavlja deo misije Muzeja žrtava genocida, da se u cilju trajnog sećanja na ljudske gubitke i stradanja u ratovima XX veka na jugoslovenskim prostorima, bavi prikupljanjem, obradom, čuvanjem, izučavanjem i prezentacijom podataka i građe o genocidu, Holokaustu, žrtvama ratnih zločina, kao i ljudskim gubicima svih naroda, etničkih i verskih grupa na jugoslovenskim prostorima.
Dokumenta su doneta izvorno, poštujući autentičnost jezičkog izraza, ekavski ili ijekavski izgovor (u nekim presudama se mešaju oba oblika) i primenjena pravopisna pravila. Manji deo presuda je pisan ćirilicom, veći latinicom. U nekim presudama su nemačka imena i pojmovi transkribovani, a u drugim su dati izvorno (bez obzira na pismo), ponekad pogrešno napisani. U ovom izdanju, sve presude su donete ćirilicom, a nemačka imena su transkribovana. Moguće su pogreške u transkripciji, jer su neka imena na dva mesta u istom dokumentu napisana različito. U donošenju dokumenata je zadržana izvornost, uključujući i pogreške. Intervenisano je samo kod očiglednih štamparskih po- grešaka.
Urednik
MG68