ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7528
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1882 ГОДИН; ФОРМАТ а5, МЕКИ ПОВЕЗ, 174 СТРАНЕ.

Ово је једна од ЗАБРАЊЕНИХ књига у српској историографији. Бројне су забрањене, али ова ЗАБРАНА има једну лудачку ноту односа ИСТИНЕ И ПРАВДЕ, с једне стране и ЛАЖИ И ПРЕКРАЈАЊА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, с друге стране!

Политика и Правда не станују под истим кровом. Да је то тако, сведочи случај аустроугарског министра Венамијана Kалаја (Benjamin Kolay 1839. - 1903.), мађарског Јеврејина, који је пре свога министровања у својству посланика на београдском двору покушао да што објективније напише историју Срба. Мада искрено признаје да се не може отети сам себи, и својој народности, која чини да у многим стварима не може бити потпуно објективан, Kалај је о старини српскога народа ниписао: „Нека буде довоЉно речено, да су се по испитивањима најбоЉих славенских научника, сви славенски народи у прастаро доба по свој прилици називали Србима”. Kалај затим говори о српском као најмногобројнијем живЉУ у Босни и Далмацији до Сплита.

Дешава се, међутим, да Kалај постане министар за Босну и Херцеговину, па је његово историјско уверење дошло у колизију са новим министарским положајем. Разуме се да је у њему превладао политичар, па је Kалај политичар под претњом робије ЗАБРАНИО читање СВОЈЕРУЧНО НАПИСАНЕ КЊИГЕ „Историје српског народа”.

Kао неко неписано правило протеже се једна чудна нит кроз све историјске редове намењене српском историјском сазнању. Ту тајанствену нит представЉа непрестано настојање, да се појам српства веже за географски облик дела српских земаЉа, који се зове Србија. Нека невидЉива туђа рука, заклонила је многим нашим историчарима изван маленог круга Србије видик. И ко зна, неће ли се историјски видик оваквих наших историчара класе оних који су 1939. године решавали хрватско питање, сужавати успоредо са догађајима све дотле, док српство не ишчезне. Такима српство и може захвалити за своју непрестану националну декаденцију. На развалинима таквих умова сазидане су Хрватске свих боја, чија се егзистенција заснива на несузбијеној машти римокатоличке надувености из Хрватске. Док се на хрватској страни ликовало у измишЉању којекаквих хрватски, дотле су се наше „величине” задовоЉавале напајањем генерација -не српском националном величином -већ српском народном трагедијом на Kосову. Тако је скоро цела наша историјска храна саставЉена не из доба српскога сјаја, већ из бираних тамних тачака српске прошлости. Ту треба тражити узроке што је у српском народу дошло до националне заморености и склоности однарођивању. Нешто мало грађе што је посвећено Душановом сјају или Немањићевој слави, не само што не представЉа довоЉну историјску регистрацију тога великог српског доба, него је и обрађена укалупЉеним професорским стилом, који је донекле неприступачан српским читалачким масама. Таква индоленција добро је дошла Хрватима да што јаче истакну своја „тисућгодишња повијесна права” на непрепорно српски историјско-етнографски простор.