ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zdravstvo Zajecara
STranica : 180
Godina : 2003

Stanje knjige : Korice imaju ostecenje pri dnu, vidi se na slici, sem toga je lepo ocuvana knjiga, unutrasnjost sasvim u redu za citanje.

Monografija koju se odvažio dr Srećko Nikolić da napiše odavno je zasluživala da ugleda svetlost dana. Brojni manji i mlađi »medicinski centri« pre više godina su o svojim korenima pokušali da ostave svedočanstvo sakupljeno u jednoj knjizi. Sama činjenica da to Zaječarci čine medju poslednjima može da znači da do sada nije bilo posebno motivisanog pisca ili da faktografija nije jednostavna. Ja mislim da je ovo drugo bilo presudno.
Autor je za prikazivanje građe odlučio da primeni vrlo neautorski pristup. Mada i sam savremenik najburnijih promena u zaječarskom zdravstvu u toku poslednjih 40 godina, on se mudro distancirao od njih. U svojstvu neutralnog posmatrača, za stare događaje, kao i nepristrasnog svedoka za savremene, opredelio se za pisanje hronike. Od prvih dokumenata o počecima zdravstva u ovom kraju, pa do kraja 2000 godine koja je uzeta kao završna za ovu monografiju, metod je gotovo isti: dokumentovano navodjenje činjenica (ljudi, ustanove, podaci o opremi i smeštaju, nešto i o stanju zdravlja u to vreme). Ličnost autora se ističe tek kroz sud o nekoj ličnosti i oceni njenog doprinosa zdravstvu i zdravlju ovog kraja.
Knjiga obuhvata početke (1843 godina), svedoči o fazama kroz koji je ovaj narod imao sreću ili nesreću da prođe (rat i mir, administrativno i samoupravno rešavanje, komunizam i demokratija) ali su ipak u centru ljudi. Glavni likovi ovog dela su stari »velikani medicine« (Stevan Mačaj, Laza Ilić, Vesevold Ljubinski, Kosta Todorović i mnogi drugi) koji su u ličnostima novijih lekara (Radmilo Spalajković, Gruja Milutinović) pa i savremenicima imali dostojne naslednike. Pomenuto je više desetina, gotovo stotinu ljudi koji su obeležili put ka zdravijem životu naroda ovog kraja. I naravno, više stotina njihovih saradnika, vrednih radnika za koje povremeno nije bilo mesta za glavne role. Poimence su pomenuti osnivači službi, dugogodišnji njihovi rukovodioci, nosioci stručnih i naučnih naziva i titula, laureati društvenih priznjanja, dok su neki saradnici samo pomenuti u tekstu. To je nažalost kompromis između mase likova i uvek male količine štamparskih tabaka. Naravno, krunu ove obrnute piramide čine savremenici, preko 1.000 radnika u nekoliko zdravstvenih ustanova. Njihova imena i fotografije već su deo istorije za pokolenja koja danas pristižu.
Monografija je pisana jednostavnim i lepim jezikom, ovaj Zaječarac po opredeljenju nije uspeo da »oplemeni« svoj maternji, Vukov jezik, lokalnom timočkom varijantom.
Knjiga je tehnički racionalno i savremeno uređena i opremljena. Štampana je na 180 stranica, sa čak 155 fotografija od toga skoro polovina u koloru, uz korišćenje 35 izvora uglavnom arhivske građe. Pored autora za ovo izuzetan doprinos ima urednik, čovek sa dugim iskustvom u izdavanju periodike, Tomislav Mijović, koji je knjigu i grafički i likovno opremio.
Izdavač knjige je Zdravstveni centar »Zaječar«, štampana je u štampariji »HART« iz Knjaževca, u tiražu od 1.000 primeraka.