ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta Beograd
240 strana
Друго издање - ОДЛИЧНО

Uspon i pad Hazara, Preobraćenje opadanje Egzodus Rasa i Mit
Izrael i Dijaspora Jevreji
***

Šta kažu činjenice utemeljene u radovima samih „jevrejskih“, odnosno hazarskih autora

Da li je istina zabranjena? Da li istina boli?
Apostol Pavle je imao isti problem svedočeći o Hristu Jevrejima.
Shvativši njihovu gluvoću, uzviknuo je:
„Da li ću postati vaš neprijatelj zato što vam govorim istinu“!
To bi danas moglo da se kaže i Hazarima.
Povod za ovaj tekst je oštro reagovanje Saveza jevrejskih opština na tekst objavljen u Glasu javnosti pod naslovom „Hazari sude Srbiji“ koji je, iako nijedan podatak iz njega nije demantovan, ocenjen kao - antisemitski. Stvari, međutim, stoje sasvim suprotno. Taj tekst bi se, možda, mogao okarakterisati kao antihazarski i to samo ako je o jednog hazarskoj grupi reč (funkcioneri famozne organizacije MDRI), no nikako i kao antijevrejski. Da bi se ovo dokazalo potrebni su, naravno, argumenti koje smo, ovoga puta, potražili u radovima - hazarskih istoričara...

Ko su, dakle, Hazari iliti Aškenazi?
Za primarni izvor se može uzeti knjiga Artura Kestlera - „Trinaesto pleme“, a da se ne bi radilo o „srpskoj zaveri“ u koju je umešana beogradska

„Prosveta“ (izdanje iz 1997), ja sam uzeo hrvatsko izdanje iz 2000. (izdavač MISL Zagreb).
Artur Kestler, i sam Hazar, u svojoj knjizi, na strani 189, veli sledeće: „Jevreji našeg doba se dele u dve grupe: Sefarde i Aškenaze. Sefardi su potomci Jevreja koji su od davnina živeli u Španiji, sve do kraja 15. veka, kada su proterani i naselili se u zemljama Mediterana, na Balkanu i nešto manje u zapadnoj Evropi... 1960. ih je bilo oko 600.000...“ Dalje, za Aškenaze kaže: „U istom periodu Aškenazi su brojali oko 11 miliona... Tako je, što bi se reklo, Jevrejin praktično sinonim za Jevrejina Aškenaza“.

Kestler na strani 188 navodi: „Glavnina jevrejskih migracija nije tekla od Mediterana preko Francuske i Nemačke ka istoku... Struja se zapravo kretala od Kavkaza kroz Ukrajinu u Poljsku, a onda u srednju Evropu...“

Dodaje i ovo, na istoj strani: „Brojčani odnos Hazara prema semitima nije moguće utvrditi. Ali kumulativni dokazi nas teraju da se složimo sa konsenzusom poljskih istoričara, da je u ranijim vremenima glavnina poljskog jevrejstva poreklom iz hazarske zemlje i da je u skladu sa tim hazarski doprinos genetičkom sastavu Jevreja značajan i dominantan“.

U knjizi Kestler citira istoričara Poljakova. Ovaj aškenaski (hazarski) istoričar je dao nemerljiv doprinos hazarskoj istoriji svojom knjigom „Hazarija“, koja je prvi put objavljena 1944. u Tel Avivu. Da vidimo šta kaže „zaverenik“ Poljak: „... hazarsko jevrejstvo smatramo nukleusom velikog jevrejskog naseljavanja u istočnoj Evropi... Potomci tog naseljavanja - oni koji su ostali tamo gde su bili, i oni koji su emigrirali u SAD i druge zemlje, i oni koji su otišli u Izrael - čine sada veliku većinu svetskog jevrejstva“.

Doprinos „antisemitizmu“ je dao i istoričar Danlop u „Encyclopaedia Judaica“ iz 1973, gde u odeljku koji govori o hazarskim Jevrejima kaže: „Karaiti (fundamentalistička jevrejska sekta) s Krima iz Poljske i drugih krajeva potvrdili su vezu sa Hazarima, koja je možda potvrđena dokazima iz folklora, antropologije i jezika. Izgleda da postoji poprilična količina dokaza koji potvrđuju neprestano prisustvo potomaka Hazara u Evropi“.
Moramo pomenuti još jednog „antisemitskog“ zaverenika Bendžamina Fridmana. On je u svojoj knjizi „Facts are facts“ („Činjenice ostaju činjenice“, izdanje Ihtusa iz 2002) na strani 56 rekao sledeće:
„Preobraćeni Hazari su bili prva populacija tobožnjih, takozvanih Jevreja u istočnoj Evropi. Tobožnji, takozvani Jevreji u istočnoj Evropi su potomci Hazara koji su posle preobraćanja prešli u ‘talmudizam’, ili, kako se danas naziva judaizam“.

Današnje „zvanične“ informacije govore da u svetu ima oko 14 do 15 miliona Jevreja, od čega oko 90 odsto čine Aškenazi ili istočni Jevreji, koji su prema „jevrejskim“ istoričarima nesumnjivo Hazari! Međutim, ako ih u Americi ima gotovo 10 miliona (samo u NJujorku milion), Mađarskoj oko 400.000, Francuskoj 600.000, Britaniji 400.000... da ne nabrajamo dalje, cifra sigurno narasta do dvadeset miliona.
Podsetiću da zvanični podaci iz perioda pre Drugog svetskog rata govore o 10 do 12 miliona, a Kestler kaže da ih je 1960. bilo oko 12 miliona.

Pored ove „matematičke“ zavere, nameće se drugo pitanje. Zašto se Hazari predstavljaju kao semiti kada se iz navedenih radova aškenaskih-hazarskih istoričara jasno može zaključiti da nemaju nikakve veze sa semitskim poreklom?! Zašto se oni vekovima lažno predstavljaju, a sve one koji to uvide nazivaju - antisemitima?

NJihov semitizam je, međutim, besmislen koliko i antisemitizam.
Hazari su od mudrih Jevreja preuzeli običaje, kulturu, tradiciju, Bibliju... i zahvaljujući tome, baštine jevrejsku istoriju. Činjenice su tu.
autor POMRAČENJE O PODNE