Cena: |
Želi ovaj predmet: | 16 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Lično |
Grad: |
Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Izdavač: PROMETEJ - NOVI SAD
Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-515-0362-0
Format: 20 cm
Broj strana: 349
Књигу Досије о генези геноцида над Србима у НДХ желим да објавим и зато што она својим садржајем недвосмислено показује и доказује како је и зашто је изучавање геноцида у више послератних деценија друге Југославије било тешко и готово немогуће. Никакве сумње нема да се о том питању могло писати само по једном шаблону, којим је кривица за геноцид почињен над Србима подељена на равне делове између починилаца и страдалника. Починиоци су ослобођени одговорности онолико колико су оптужени недужни страдалници. Том поделом кривице почињен је нови злочин. Хтели–не хтели, Срби су под комунистичком влашћу били принуђени да прихвате лажну симетрију о кривици, чиме су злочинци прикривени а размере злочина умањене. После тога је на темељу тзв. братства и јединства изграђена нова Титова Југославија. Сви који би се усудили да приликом писања о геноциду над Србима почињеног у време НДХ одступе од шаблона којим је кривица између злочинаца и жртава била подељена, наилазили су на жесток отпор, на безобзирну критику и жигосање „да ремете братство и јединство“, „да забадају трн у здраву ногу“, „да заговарају теорију крви и тла“, „да су творци теорије о геноцидности читавог хрватског народа“, да су националисти и шовинисти, хрватомрсци и хрватождери, фашисти, расисти и злочинци.
Документа објављена у овој књизи заинтересованој српској јавности, посебно српским политичарима, могу да послуже као опомена и упозорење да Хрвати никад, баш никад, неће признати да су починили велики злочин над Србима. Они се никад, баш никад, неће извинити Србима ни за једно своје злодело ма колико оно било очигледно и неоспорно, а учиниће све да злодела оправдају, да их умање и оптуже оне којима су зло нанели. Овим упозорењем немам намеру да сипам со на живу рану, како ће га, без сумње, доживети Хрвати, али га изричем са жељом да се коначно суочимо са стварношћу, да више не лутамо и не лупамо главом о зид, да се лишимо свих илузија и емоција, да схватимо да ћемо поново трпети разочарања и да ћемо, можда, и страдати ако не будемо рационални, ако са Хрватима у свему не будемо успоставили односе само на темељу пуног реципроцитета.