ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023.
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

Matica srpska, 2023.
255 strana, tvrd povez, manji format.

Фототипско издање, под насловом „Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица“, настало је у склопу послова на свечаном и радном обележавању 200-годишњице оснивања „Летописа Матице српске“, најстаријег књижевног часописа који континуирано излази од 1824. године. Приредио је и поговор написао Иван Негришорац. Први број овог часописа, под насловом „Сербска летопис“, појавио се октобра 1824. године, а носио је ознаку „за год. 1825. перва частица“, док је на немачком напомена била да је реч о српском месечнику за поменуту годину: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“ Уредник ове публикације био је професор новосадске гимназије

Георгије Магарашевић, издавач је „књигопродавац новосадски“ Константин Каулиција, а штампана је у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета пештанског, са јасно назначеном годином објављивања – 1824.

Објављивањем ових двеју публикација приређивач је изворним издањем, фототипски показао да је своје идеје о покретању часописа Георгије Магарашевић изводио са јасним замислима, плански, поступно и веома стрпљиво, те да је тај чин не само последица његове процене о томе шта недостаје српској култури тога доба него и његове процене о томе какве су околности у којима се може конструктивно деловати тако да се постигне несумњиво важан културни догађај.

2.2.2015-6„Сербска летопис“, од 1873. године назван „Летопис Матице српске“, постао је, како тврди приређивач Иван Негришорац, један од важних носилаца идеје о развојним контунуитетима српске књижевности и културе, па и веома изразити симбол воље српскога народа за трајањем, за ненарушивим процесом изградње сопственог културног идентитета, као и за динамичним, дијалошким односом према културама великих народа дугога трајања и несумњивих сфера утицаја. Таквог дијалошког односа кључни носиоци српског књижевног и културног обрасца нису се плашили и избегавали га, као што никада нису системски неговали некакве облике ксенофобије нити тежили културној самоизолацији. Због тога, и због многих других разлога, 20. децембра 2021. Комисији за сарадњу Републике Србије са УНЕСКО-ом изнесен је предлог да се „Летопис Матице српске“ уврсти у корпус културних добара под заштитом УНЕСКО-а.

b