Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-86-89717-18-1
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Posveta autora Kolje Mićevića. Odlično očuvano!

Autor - osoba Mićević, Kolja, 1941-2020 = Mićević, Kolja, 1941-2020
Naslov Dante šalje sekun-dante : mono-polemike o prevođenju poezije / Kolja Mićević
Ostali naslovi Dante šalje sekundante
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 2018
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zlatno runo, 2018 (Beograd : Ton plus)
Fizički opis 322 str. ; 20 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂDanteon
(broš.)
Napomene Tekst na ćir. i lat.
Tiraž 300.
Predmetne odrednice Književnost -- Prevođenje

Srpska Književna Zadruga je na svom početku, od 1895. do 1897, u četvrtom, petom i šestom kolu, objavila viteški ep Lodovika Ariosta „Bijesni Rolando“ u maestralnom prepevu Dragiše Stanojevića. Ovaj prevod s kojim se sreo kao petnaestogodišnjak, Kolja Mićević pominje s divljenjem, odnoseći se prema Stanojeviću kao prema svom velikom uzoru. (Slobodan Rakitić)

Ali Dragiša Stanojević je preveo i Tasov „Oslobođeni Jerusalim“ i, kao svoju prevodilačku „labudovu pesmu“, Danteovu „Komediju“. Možda ove knjige ne bi ni bilo da već poodavno nisam shvatio da je Stanojević – tip prevodioca bez ijednog sličnog u evropskim razmerama, naš Laza Kostić prevodilaštva, prevodilački nadrealista pre Vinavera, itd. – oduvek i još uvek zabranjen, exile s beogradske italijanistike. (Kolja Mićević)

Ove strasne polemike Kolje Mićevića pod primamljivim naslovom „Dante šalje sekundante“, delom su nastale iz temperamenta samog autora koji je uvek i izričito odlučan da se suprotstavi neznanju, a s druge strane na delu je jasna i nesebična težnja da saznanje sa drugima podeli. Iako po izrazu britki i bespoštedni u iznošenju dokumenata i procena, ovi sabrani polemički tekstovi ne gube prepoznatljivu, i samo Koljinu, duhovitu nit. Uz mnoštvo utkanih, autobiografskih beleški, u kojima možemo otkriti jednog novog Kolju Mićevića, ovaj se polemički opus pretvara u zvučni prevodilački ditiramb, koji u sebi čuva pregršt pouka kako savremenicima, tako i generacijama koje dolaze. (Snežana Ranković)

I naročito onom zlonamernom neznanju, opasnijem od gluposti, koje zna da preraste do neslućenih i delirantnih granica političkog pamfleta bez drugog utemeljenja do slepe mržnje prema susedu; što je tema trećeg poglavlja ove knjige. (Kolja Mićević).

Kolja Mićević – rođen 1941. u Banjaluci, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, Mićević je završio studije Opšte književnosti u Beogradu. Živeo je i radio kao samostalni umetnik u Banjaluci, Beogradu i Parizu. Kao plodotvoran stvaralac, ostavio je bogat, raznovrstan i značajan opus.
Prevodio je poeziju, uglavnom s francuskog, a povremeno i sa drugih jezika, slovenačkog (France Prešern), engleskog (Edgar A. Po - Celokupne pesme na srpski, devet verzija Gavrana na francuski), španskog (Federiko G. Lorka), italijanskog (Dante Aligijeri Komedija i Vita nova...). Preveo je i objavio sve velike i minorne francuske pesnike u osam antologija i tridesetak knjiga - Trubadura, Fransoa Vijona, Šarla Orleanskog, Morisa Seva, Žana de La Fontena, Viktora Igoa, Žerara de Nervala, Stefana Malarmea, Žila Laforga, Pola Valerija, Gijoma Apolinera...
Sa srpskog na francuski je preveo Antologiju poezije jugoslovenskih pesnika, Les saluts slaves, od 1800. do 1900. Danteovu Komediju preveo je sa italijanskog na francuski.
Objavio je i knjige iz muzikologije: Svete, laku noć!, Mocart susreće Skarlatija, Mocart, Zločin Marije Terezije, Lirska istorija muzike, Od Pitagore do Baha I–IV, Džepna istorija muzike, Od Orfeja do Ljubice Marić, Muzički roman I–V…
Objavio zbirke pesama na srpskom (Stopa Sna, Stanje Nikoga, Klavirint, Vinovnik, Erosin Melos...) i francuskom (L`Hommealarmé, Lelitdéfait, Monsieurle Serpent...), kao i oglede iz prevodilaštva (Konstante i previdi, Afrička legenda)
Dobitnik je mnogih značajnih domaćih i međunarodnih književnih i prevodilačkih priznanja, među kojima su i nagrade: Miloš N. Đurić (1972) za prevođenje, Nagrada beogradskih klokotrista za zbirku „Štrik i Šija”, nagrade „Stanislav Vinaver”, „Sreten Marić”, „Miroslav Antić”, Kočićeva nagrada, Vukova nagrada, Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda i Zlatna medalja Francuske akademije 1989. za širenje francuske kulture i jezika.
Mićević je bio i član Srpskog književnog društva (SKD), koje je podsetilo povodom njegove smrti da je u italijanskom kulturnom centru u Parizu, u okviru festivala Festival Voix Vives, održao seriju predavanja „Dante naš blizanac” (Dante notre Gémeau). U SKD-u je održano više književnih večeri posvećenih stvaralaštvu Kolje Mićevića. Umro je u Banjaluci 17. novembra 2020.

MG P40 (N)