ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti

Spolja kao na fotografijama, unutra u urednom i čistom stanju.

Autor - osoba Jauß, Hans Robert, 1921-1997 = Jaus, Hans Robert, 1921-1997
Naslov Estetika recepcije : izbor studija / Hans Robert Jaus ; prevela Drinka Gojković ; predgovor Zorana Konstantinovića
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1978 (Subotica : Biografika)
Fizički opis 457 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Gojković, Drinka, 1947- (prevodilac)
Gojković, Drinka, 1947- (prevodilac)
Konstantinović, Zoran, 1920-2007 (autor dodatnog teksta)
Konstantinović, Zoran, 1920-2007 (autor dodatnog teksta)
Zbirka Književnost i civilizacija
(Pl. sa omotom)
Napomene Tiraž 4.000
Estetika recepcije Hansa Roberta Jansa: str. 9-27
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Jaus, Hans Robert, 1921-1997
Teorija književnosti

H. R. Jaus, profesor književnosti u Konstancu, na univerzitetu koji danas u interdisciplinarnom teorijskom proučavanju književnosti prednjači među nemačkim univerzitetima, a rekli bismo i u svetu uopšte, jedan je od prvih koji je ovaj problem uočio, a svakako ga je do sada najdublje proučio. Istorija književnosti, kaže Jaus, bila je odveć dugo vremena istorija autora i dela. Ona je prećutala da postoji i treći element: čitalac, slušalac ili posmatrač. Međutim, književnost postaje konkretan istorijski proces tek zahvaljujući posredujućem iskustvu onih koji čitaju književno delo. Prevladavši pozitivističku epohu, u kojoj je izgledalo da se sadržaj literarnoistorijskih istraživanja sastoji u mehaničkom sakupljanju što većeg broja detalja o piscu i delu bez obzira u kakvoj vezi ovi detalji bili sa istinskim umetničkim doživljajem, i ostavivši za sobom onu težnju za širokim sintezama, podstaknutim Diltajevim gledanjem na svet, koje su od idejno sličnih sadržaja pojedinih dela izgradile predstavu o epohama kao celovitostima u kontinuiranom razvoju ljudskog duha, nauka o književnosti kao da je, zatim, zahvaljujući fenomenologiji našla mogućnost da se izgradi kao samostalna disciplina. Ona se sada usredsređuje na ispitivanje isključivo onog estetičkog predmeta koji se formira u našoj svesti dok čitamo književno delo. Međutim, uprkos dragocenim i sasvim novim saznanjima do kojih se na ovaj način došlo u posmatranju literarnih ostvarenja, uskoro je postalo jasno da čitaočeve asocijacije ne mogu biti uvek iste, da čitaočeva svest nije nešto apsolutno, da ona nije nepromenljiva konstanta, već – naprotiv – da se neprekidno menja, zavisno od istorijskih i društvenih uslovljenosti.

Hans Robert Jauss (1921–1997) bio je nemački književni teoretičar, najpoznatiji po svom radu u oblasti recepcijske teorije književnosti. Njegovo delo značajno je doprinelo razumevanju odnosa između teksta i čitaoca, a posebno mestu koje čitalac zauzima u tumačenju književnog dela.
Biografski podaci:
Rođenje: 12. decembar 1921, Gießen, Nemačka
Smrt: 1. mart 1997, Konstanc, Nemačka
Obrazovanje i karijera:
Jauss je studirao germanistiku, romanistiku i filozofiju u Hajdelbergu i Parizu. Nakon Drugog svetskog rata, tokom kojeg je služio u nemačkoj vojsci (što je kasnije postalo predmet kritike zbog njegove umešanosti u SS jedinice, što je priznao tek mnogo godina kasnije), posvetio se akademskoj karijeri.
Najveći deo svoje akademske karijere proveo je na Univerzitetu u Konstancu, gde je zajedno s kolegama kao što su Wolfgang Iser i Jürgen Habermas postavio temelje tzv. Konstanca škole književne teorije. Njegov pristup bio je usmeren na estetiku recepcije (njem. Rezeptionsästhetik), koja naglašava da značenje književnog dela ne proizlazi isključivo iz autorovih namera ili strukture teksta, već iz interakcije sa čitaocem i njegovim „horizontom očekivanja“.
Ključna dela:
Literaturgeschichte als Provokation (1967) – „Istorija književnosti kao izazov“
Ästhetische Erfahrung und literarische Hermeneutik (1977) – „Estetsko iskustvo i književna hermeneutika“
Kleine Apologie der ästhetischen Erfahrung (1982) – „Mala apologija estetskog iskustva“
U svom najpoznatijem predavanju iz 1967. godine („Literaturgeschichte als Provokation der Literaturwissenschaft“) Jauss je tvrdio da književna istorija treba da se posmatra ne kao niz objektivno vrednovanih dela, već kao proces koji uključuje promene u recepciji i interpretaciji u različitim istorijskim kontekstima.
Nasleđe:
Jausov rad ostavio je dubok trag u humanističkim naukama, naročito u teoriji književnosti, hermeneutici i komparativnim studijama. Njegov doprinos je uvođenje čitaoca kao aktivnog učesnika u stvaranju značenja, čime je doprineo prelasku književne teorije iz strukturalizma ka poststrukturalističkim i interaktivnim pristupima.

MG148 (NS)