ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1952
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Izdavač: Kultura, Beograd
Grafička oprema: Bojan Stupica
Povez: broširan
Broj strana: 218
Sadržaj priložen na slici.
Pečatirana, podvlačenja običnom olovkom, lepo očuvana.

Znamo da sve knjige imaju sudbinu, a za sudbinu Legende o Njegošu nije preterano reći da su je zapečatile izvesne nesretne okolnosti; kao da se sve urotilo protiv nje: i vlast u čijem je okrilju napisana, i osoba koja ju je napisala, a pogotovo sredina o kojoj je napisana.

Pre svega, nju je za svega par meseci napisao čovek koji je u tom trenutku bio na vrhuncu moći (što je pomalo njegoševski momenat kod samog Đilasa, koji je poput vladike Rada uporedo vladao i pisao), ali ju je ipak – zbog njegovog upuštanja u neke okršaje – teško (čak i danas) ne doživeti kao hrabru, drsku i bezmalo skandaloznu.

Zatim, ovo je – s jedne strane – prilično ambiciozna knjiga (budući da je njena prva trećina posvećena opštefilozofskim, metodološkim pitanjima), dok se – s druge strane – istovremeno radi i o ispovednom štivu; Đilas nam, recimo, priznaje da je oduvek želeo da piše romane, ali da nije mogao odoleti zovu revolucije, koju je po njemu lepše praviti nego opisivati.

Naravno, ova knjiga staje na stranu revolucije, s tim da je unekoliko čudno i to što je u doba „svakojake stiske oko Jugoslavije, a i u njoj“, Đilas kao najpreči imperativ shvatio vlastiti poriv da se „stuče“ sa jednim shvatanjem književnosti i da ga, ako uzmogne, „potuče“.

No, najvažnije od svega je to kako je Legenda koncipirana; jer, premda jeste zamišljena u duhu fojerbahovsko-marksističke kritike religije, ta knjiga je nedvosmisleno pisana u prilog jednom vladici, pri čemu o samom Njegošu praktično ne govori (osim pred kraj), pošto se autor zadržava u sferi recepcije i zloupotrebe klasikovog opusa; Đilas dakle ovde ne piše o, nego povodom, i ne bavi interpretacijom Njegoša, nego interpretacijom Njegoševih interpretatora.

(K-154)