ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Radomir Milošević Manastir KOPORIN sedmo stoleće monografija

Koporin, 2009.
197 strana, tvrd povez, veliki format.


Манастир Копорин се налази у удолини истоимене реке, на 3км од Велике Плане, у троуглу који чини пут Велика Плана – Смедеревска Паланка – Рача. Смештен је у простору валовите Шумадије и окружен богатим пољима засејаних пшеницом и кукурузом, као и засадима винограда и воћњака. Источно од манастира се пружа Копоринска речица, западно Копоринска коса, северно плодна долина реке Јасенице, а јужно село Радовање. У средњем веку овуда је пролазио пут који је повезивао Београд са Цариградом. Приповеда се да је представљао предност док је трајала српска средњовековна држава, али да је постао кобан за време ропства, јер су њиме турски пљачкашки одреди лако стизали до манастира.



Историја

Оснивач и време оснивања

Данас није познато када је манастир Копорин тачно подигнут нити ко је његов ктитор, пошто нису сачувани примарни извори карактеристични за српске средњовековне манастире: оснивачка повеља, ктиторски натпис и ктиторска композиција. О времену подизања храма и његовом оснивачу нема података ни у другим писаним изворима средњег века, а према народном предању манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић. Портрет деспота Стефана на јужној страни западног зида храма сведочи о некаквом његовом учешћу, али како у руци не носи модел цркве, што је према ондашњим иконографским канонима био уобичајен знак ктиторства, многи истраживачи изражавају сумњу да је један тако скроман манастир могао бити његова задужбина. Радије износе претпоставку да је био `суктитор`, тј. онај који је завршио од другог већ започети манастир или га одузео неком великашу због `невере`. У недостатку писаних података, време оснивања манастира се такође процењује на основу анализе старости и садржаја портрета деспота Стефана. Ако се претпостави да је портрет ктиторска композиција, а како је на портрету Стефан сигниран и приказан са знацима деспотског достојанства: круном, скиптом и доламом, следи да је манастир подигнут у периоду између 1402, у периоду после битке код Ангоре у којој је Стефан учествовао као турски вазал и 1427. године, када је Стефан умро.

Име

О пореклу имена манастира данас постоји више легенди, које су својевремено забележили Душан Миловановић и Душан Митошевић [3]. Све оне име манастира доводе у везу са глаголом "копати" или "укопавати", а помињу и некакво учешће деспота Стефана. Приповедају, наиме, или да је храм био подигнут на месту где је братоубица покопао своје невине жртве или да се до храма силазило стрмином као у укоп или да је храм делом био укопан у брдо Копоринске косе или да је народ светињу укопао у земљу не би ли је сачувао од исламског освајача... Са много вероватноће допуштена је и претпоставка да је манастир добио име по реци која се зове Копоринска река, Копорински поток или Копоринка, будући да је она старија од манастира. Према новијим истраживањима топоним Копорин – где први део речи ,,копо" се односи на рударско копање, а други ,,рин" на рударе немачког порекла са обале Рајне – означава или насеобину рудара пореклом са Рајне или речицу, на чијој обали је било њихово насеље. Доцнији векови уништили су трагове насеља, али сведочанство о њему сачувано је у имену манастира.
...