Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-10-00856-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba King, Stephen, 1947- = King, Stiven, 1947-
Naslov Zamka za snove / Stephen King ; prevela Ana Grbić
Jedinstveni naslov ǂThe ǂDreamcatcher. srp
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2014
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vulkan izdavaštvo, 2014 (Beograd : Vulkan)
Fizički opis 486 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Grbić, Ana (prevodilac)
(broš.)
Napomene Prevod dela: The Dreamcatcher / Stephen King
Tiraž 1.000.

Nekada davno, u Deriju, opsednutom gradu, četiri dečaka su uradila jednu veoma hrabru stvar. U svakom slučaju – dobru stvar, možda čak i izvanrednu. Nešto što ih je promenilo na način koji jedva da će ikada razumeti.
Posle dvadeset i pet godina, ti dečaci su postali muškarci s odvojenim životima i problemima. Ali, veze među njima nisu prekinute. Svake godine, tokom sezone lova, ovi momci se ponovo sastaju u šumama Mejna. Ove godine je na njihov logor naleteo izbezumljeni stranac, koji je mumlao nešto nerazumljivo o svetlima na nebu. Njegovo buncanje se pokazalo uznemirujuće istinitim. Posle kraćeg vremena, ovi ljudi će se upustiti u užasavajuću borbu sa bićem sa drugog sveta. Njihova jedina šansa za opstanak krije se u njihovoj zajedničkoj prošlosti – i u zamci za snove.
Ovaj roman Stivena Kinga je prvenstveno priča o tome kako se muškarci sećaju i kako pronalaze hrabrost u sebi. Zamka za snove je roman zaprepašćujućeg opsega – King se nikada ranije nije toliko otvoreno nadmetao sa srcem tame.

Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primeraka, mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga. Napisao je oko 200 kratkih priča, od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga.
King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine dodelila Nacionalnu nagradu za književnost. Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog celokupnog opusa, kao što su Svetska nagrada za fantastiku za životno delo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodeljuju Pisci misterije u Americi (2007). King je 2015. godine nagrađen Nacionalnom medaljom za umetnost, koju dodeljuje Nacionalna zadužbina za umetnost SAD za svoj doprinos književnosti. King se smatra „kraljem horora”
Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King. Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi). Njegovi roditelji su se venčali 23. jula 1939. godine u Skarborou u Mejnu. Živeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku.
Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svetskog rata, gde su živeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dve godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gde se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao negovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe. King je vaspitan kao metodista, ali je tokom srednje škole izgubio veru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak veruje u postojanje Boga.
Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne seća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dečakom, ubrzo došao nazad bez riječi i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dečakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija dela, ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000).

MG P46 (N)