ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd : Slobodan Mašić 1987 XXXII + 293 strane

očuvanost 5-, manja zaprljanost omota

zpk

retoriku sa starohelenskog preveo, studiju i komentare sačinio Marko Višić

Aristotelova „Retorika“ proučava kako govor može da ubedi slušaoce i na koji način treba oblikovati argumente prema publici, predmetu i okolnostima. Za Aristotela retorika nije samo veština lepog govorenja, već sposobnost pronalaženja odgovarajućih sredstava ubeđivanja u svakoj konkretnoj situaciji.

Centralno mesto zauzimaju tri osnovna sredstva ubeđivanja:

etos – uverljivost i karakter govornika;
patos – osećanja i emocionalno stanje slušalaca;
logos – argumenti, zaključivanje i racionalno obrazlaganje.

Aristotel razlikuje sudsku, skupštinsku (deliberativnu) i epideiktičku besedu. Analizira kako se grade argumenti, kako se koriste primeri i entimemi, kako emocije utiču na rasuđivanje i kako stil, izbor reči i organizacija govora doprinose njegovom dejstvu.

Struktura dela

Knjiga I – Priroda retorike i vrste beseda
Aristotel definiše retoriku, povezuje je sa dijalektikom i objašnjava sredstva ubeđivanja. Razmatra sudsku i skupštinsku besedu, pravo, nepravdu, korisno, štetno, čast, kaznu, političko odlučivanje i druga pitanja javnog života.

Knjiga II – Govornik, publika i emocije
Analiziraju se ljudske emocije i njihova uloga u ubeđivanju: gnev, smirenost, prijateljstvo, neprijateljstvo, strah, stid, sažaljenje, zavist i druge. Aristotel pokazuje da uspešan govornik mora razumeti psihologiju publike.

Knjiga III – Stil i organizacija govora
Posvećena je jeziku, stilu, jasnoći, metafori, ritmu i kompoziciji besede. Razmatra se način na koji govor treba oblikovati da bi bio razumljiv, primeren i ubedljiv.

Ključni pojmovi

Etos – ubedljivost koja proizlazi iz karaktera govornika.
Patos – delovanje na osećanja publike.
Logos – racionalni argument i obrazloženje.
Entimem – retorički oblik zaključivanja, često zasnovan na verovatnim pretpostavkama.
Primer – pojedinačni slučaj koji služi kao podrška argumentu.
Dijalektika – veština raspravljanja i ispitivanja stavova.
Sudska beseda – govori o prošlim događajima, krivici, nepravdi i pravu.
Skupštinska beseda – govori o budućim odlukama, koristi i šteti.
Epideiktička beseda – pohvalni ili pokudni govor, usmeren prvenstveno na sadašnjost.
Stil – način jezičkog oblikovanja argumenta i poruke.
Ubeđivanje – osnovna funkcija retorike.

Glavna ideja

Aristotel retoriku određuje kao veštinu prepoznavanja raspoloživih sredstava ubeđivanja. Njena snaga ne zavisi samo od lepote izražavanja, već od odnosa između argumenta, karaktera govornika, emocija publike, teme i konkretne situacije.

Ključne reči

Aristotel; retorika; govorništvo; ubeđivanje; argumentacija; etos; patos; logos; entimem; primer; dijalektika; sudska beseda; skupštinska beseda; epideiktička beseda; emocije; karakter; publika; argument; stil; metafora; jezik; političko govorništvo; sudstvo; etika; logika; javni govor.

Suština dela

„Retorika“ je sistematsko proučavanje načina na koji se ljudi uveravaju govorom: razumom i argumentima, karakterom govornika i delovanjem na osećanja publike.