ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1959
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Godina izdanja: 1959. ( omot blago oštećen od stajanja, vidi se na slikama , unutrašnjost bez pisanja i podvlačenja, odlično očuvano) .
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Etika : geometrijskim redom izložena i u pet delova podeljena / Baruh de Spinoza ; prevela s latinskog i komentare napisala Ksenija Atanasijević ; predgovor napisala Radmila Šajković
LXXV, 449 str. ; 20 cm
Beograd : Kultura, 1959 (Beograd : Kultura)
Prevod dela: Ethica / Spinoza
Filozofija Baruha de Spinoze: str. V-LXXV
Napomene i bibliografske reference uz tekst. O moći razuma ili o ljudskoj slobodi
Postavka XLI
I kad ne bismo znali da je naš duh večan, ipak bismo smatrali moralnost i religioznost za nešto najvažnije, kao i apsolutno sve što smo u četvrtom delu pokazali da pripada jačini volje i plemenitosti.
medjas

Naime, izgleda da vrlo mnogi ljudi misli kako su slobodni utoliko ukoliko smeju da slušaju svoju požudu, a da se utoliko odriču svoga prava ukoliko su primorani da žive prema propisu božanskoga zakona. Dakle, oni moralnost i religioznost, i uopšte sve što se odnosi na jačinu duha, smatraju za terete, za koje se nadaju da će ga posle smrti skinuti [zbaciti], i da će primiti platu za [svoje] ropstvo, naime, za moralnost i religioznost. Ali ne samo ta nada nego takođe, i prvenstveno, strah da ne budu posle smrti kažnjeni strašnim kaznama, pobuđuje ih da žive prema propisu božanskoga zakona, ukoliko to dopušta njihova slabost [siromašnost] i njihova nemoćna duša. A kada se u ljudima ne bi nalazili ta nada i strah, i kad bi, naprotiv, svi verovali da duhovi propadaju sa telom, i da nesrećnima, iscrpljenima teretom moralnosti ne preostaje nikakav dalji život, – onda bi se oni vratili svome [prvobitnome] načinu života, i želeli bi sve da urede prema [svojoj] požudi, i više bi želeli da se pokoravaju sreći [slučajnosti] nego sebi. – Ovo mi ne izgleda manje besmisleno nego kad bi neko – zbog toga što ne veruje da će [svoje] telo dobrom hranom večno održati – radije hteo da se zasiti otrovima i smrtonosnim supstancama; ili [kad bi neko], zato što vidi da duh nije večan ili besmrtan, pre želeo biti bezuman i da živi bez razuma: ovo je toliko besmisleno da jedva zaslužuje spominjanje.