Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-86525-36-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Eseji iz fenomenološke antropologije
Autor: Maks Šeler

Originalni naslov: Max Scheler – Gesammelte Werke (izbor)

Izdavač: Fedon, Beograd

Priredila i s nemačkog prevela: Aleksandra Kostić

Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2011

Pismo: latinica
Žanr: filozofija, antropologija, fenomenologija

ISBN: 978-86-86525-36-9

POVEZ: tvrdi povez, sa zaštitnim omotom

Br. str.: 360
Fizički opis: 24 cm, šiveno
Masa (u gr): 630
knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 


- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]


DODATNO UZ KNJIGU:


Fenomenolog Maks Šeler je, kao retko ko, pokušao da spase čoveka od njega samog i bez obzira na mršav rezultat – čovek, naime, mnogo više očekuje spas od izmišljenih bića nego što se pouzdaje u sebe samog, pa zato i prolazi tako kako prolazi, naime uglavnom rđavo – napisao je o čoveku možda više bitnih stvari nego bilo koji drugi savremeni filozof. U tekstu „O ideji čoveka“ Šeler daje određenja čoveka koja su bitna za čitavu njegovu filozofsku antropologiju, ali i za svaki pristup čoveku u dvadesetom veku. Ideja čoveka se, prema Šeleru, javlja na granici istorije i istorije prirode, što znači da je njegova suština – ako je uopšte ima – mešovita, višesmislena i bez razlike složena: čovek se, naime, uprkos tome što poseduje nekakvo jedinstvo, ne može svesti na jedno određenje. Slavni tekstovi „Ljubav i mržnja“ i „Ordo amoris“ čoveka vide kao biće koje voli, što je za bilo koji drugi oblik života teško dokazivo. Šelerove refleksije o ljubavi i danas važe kao možda najbolji filozofski pristup tom pojmu. „Resantiman u izgradnji morala“ jedno je od najoriginalnijih tumačenja Ničea, sa snažnim proširenjem obima pojma resantimana iz duha Šelerove fenomenologije, dok se tekst „O sramu i osećanju srama“ i danas citira kao jedan od retkih radova koji se suočava s tim fluidnim, a tako poznatim, važnim fenomenom kakav je sram. 

*

Fenomenologija / nemačka filozofija / fenomenološka antropologija / filozofska antropologija / čovek / ljubav / čovek kao biće ideje / čpvek u dvadesetom veku / dvadeseti vek /


***

UNOS: 250903
Šifra: FDN_KD