ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Pre stotinu godina revolucionarna kriza pretila je da raznese čitavu staru Evropu. Tokom te krize, život je položila jedna od najvećih revolucionarki XX veka, Roza Luksemburg. Njoj u čast, svakog četvrtka do kraja avgusta objavljivaćemo po jedno poglavlje pamfleta britanskog marksiste i revolucionara Tonija Klifa posvećenog njenim idejama i iskustvima.

Tokom perioda između 1906. i 1913. godine Roza Luksemburg predavala je političku ekonomiju u školi za aktiviste Nemačke socijaldemokratske partije. Uz to, priredila je knjigu o marksističkoj ekonomiji pod naslovom Uvod u političku ekonomiju. Pred kraj pisanja prvog nacrta susrela se sa neočekivanom poteškoćom:

Nisam mogla dovoljno jasno da predstavim celokupni proces kapitalističke proizvodnje u svim njegovim praktičnim odnosima i sa njegovim objektivnim istorijskim ograničenjima. Podrobnije ispitivanje teme pokazalo mi je da je u pitanju bilo mnogo više od samog umeća izlaganja, i da je problem ostao nerešen u vezi sa teorijskom sadržinom drugog toma Marksovog Kapitala, koji je bio blisko povezan sa današnjom imperijalističkom politikom i njenim ekonomskim uzrocima.

Ovako je Roza Luksemburg došla do toga da napiše svoje najveće teorijsko delo, Akumulacija kapitala: prilog ekonomskom objašnjenju imperijalizma (Berlin, 1913). Ovu knjigu nije lako pratiti, naročito bez dobrog poznavanja Marksovog Kapitala. Istovremeno je, bez svake sumnje, doprinos Roze Luksemburg, slagali se sa njim ili ne, jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji i najoriginalniji doprinos marksističkoj ekonomskoj doktrini od Kapitala.

Marks je, analizirajući zakone kretanja u kapitalizmu, apstrahovao sve nekapitalističke faktore, kao što bi naučnik koji proučava zakon gravitacije vršio proučavanje u vakuumu.

Problem sa kojim se Roza Luksemburg hvata u koštac je sledeći: može li povećana reprodukcija, tj. proizvodnja sve većeg obima, da se desi pod uslovima apstraktnog, čistog kapitalizma, gde ne postoje nekapitalističke zemlje ili gde nema klasa osim kapitalističke i radničke? Marks je pretpostavio da je to moguće. Roza Luksemburg je smatrala da, iako je generalno, za svrhu analize kapitalističke privrede, opravdano apstrahovati nekapitalističke faktore, to nije slučaj kada se bavimo pitanjem povećane reprodukcije.

Pitanje je, naravno, čisto teorijske prirode, jer čist kapitalizam zapravo nikad nije postojao: povećana reprodukcija se oduvek dešavala dok je kapitalizam napadao pretkapitalističke sfere ekonomije, bilo u samoj kapitalističkoj zemlji – napadom na feudalizam kroz uništenje kmetstva i zanatstva, itd. – ili u potpuno poljoprivrednim pretkapitalističkim zemljama.

Ako kapitalizam nikada nije postojao u čistoj formi, neko može pitati: zbog čega je važno da li je povećana reprodukcija teoretski moguća u čistom kapitalizmu? Na kraju krajeva, ni Marks ni Roza Luksemburg nisu pretpostavili da će kapitalizam nastaviti da postoji sve dok se ne unište sve pretkapitalističke strukture. Međutim, odgovor na ovo pitanje može razjasniti uticaj nekapitalističke sfere na povećavanje ili ublažavanje protivrečnosti u kapitalizmu, kao i na faktore koji kapitalizam nagone na imperijalističko širenje.

Počnimo sa objašnjenjem Marksovog opisa procesa reprodukcije kao celine u kapitalizmu:

Marks polazi od analize proste reprodukcije, tj. sa pretpostavkom – koja, naravno, nikada ne može postojati u kapitalizmu – da nema akumulacije kapitala, i da se celokupni višak vrednosti troši na ličnu potrošnju kapitalista, čime se proizvodnja ne širi.

Da bi kapitalista mogao da vrši prostu reprodukciju određeni uslovi moraju biti ispunjeni. On mora biti u mogućnosti da proda proizvod svoje fabrike, i da tako dobijenim novcem kupi sredstva za proizvodnju (mašine, sirovine itd.) koja su mu potrebna u njegovoj grani industrije; on takođe mora da pribavi neophodnu radnu snagu sa tržišta, kao i sredstva za potrošnju koja su potrebna za oblačenje, prehranu i ostale potrebe radnika. Proizvod koji stvaraju radnici pomoću sredstava za proizvodnju mora da se plasira na tržište, i tako dalje....



Roza Luksemburg (polj. Róża Luksemburg; Zamošć, 5. mart 1871 — Berlin, 15. januar 1919) bila je teoretičarka marksizma i demokratskog socijalizma.

Bila je teoretičar Socijaldemokratske partije Nemačke, a kasnije Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke. Osnovala je novine Crvena zastava, i bila saosnivač spartakističke lige, marksističke revolucionarno-demokratske grupe od koje je nastala KPD, te je sudelovala u neuspešnoj revoluciji u Berlinu, januara, 1919. Ustanak je započet uprkos negodujućim naredbama Roze Luksemburg, a ugušili su ga ostaci monarhističke armije i desničarske paravojne formacije, frajkora.

Nakon što je SPD podržao nemačko učešće u Prvom svetskom ratu 1915. godine, Luksemburg i Karl Libkneht su osnovali antiratnu Spartakovu ligu (Spartakusbund) koja je na kraju postala KPD. Tokom Novembarske revolucije, suosnivala je novine Die Rote Fahne (Crvena zastava), centralni organ spartacističkog pokreta. Luksemburg je smatrala da je ustanak Spartakista u januaru 1919. bio greška,[1] ali je podržaola pokušaj rušenja Vajmarske republike kojom je vlada SPD i odbacio svaki pokušaj rešenja putem pregovora. Kabinet SPD Fridriha Eberta ugušio je pobunu Spartakusbund slanjem Freikorps, paravojne grupe koje sponzoriše vlada, koje se uglavnom sastoje od ratnih veterana aktivnih tokom Prvog svetskog rata u redovima carske nemačke vojske. Freikorps trupe su zarobile, mučile i pogubile[2] Luksemburg i Libkneht tokom pobune.[3]

Zbog svoje naglašene kritike i lenjinističke i umerenije socijaldemokratske škole marksizma, Luksemburg je uvek imala pomalo podvojen prijem među naučnicima i teoretičarima političke levice.[4] Bez obzira na to, istočnonemačka komunistička vlada je uveliko idolizirala Luksemburg i Libknehta kao komunističke mučenike.[5] Nemačka savezna kancelarija za zaštitu ustava (BBC) tvrdi da je idolizacija Luksemburga i Libknehta važna tradicija nemačke krajnje levice 21. veka.[5] Uprkos njenoj poljskoj nacionalnosti i jakim vezama sa poljskom kulturom, protivljenje PPS-a zbog njenog stava protiv nezavisnosti Druge Poljske Republike 1918. i kasnije kritike od strane staljinista učinili su je kontroverznom istorijskom figurom u današnjem političkom diskursu Treća Poljska Republika.[6][7][8] Po njoj je nazvan luksemburgizam, posebna revolucionarna teorija marksizma i demokratskog socijalizma.

Biografija
Poljska
Roza Luksemburg je rođena kao Rozalija Luksemburg (polj. Rozalia Luxenburg) 5. marta, 1870. ili 1871. u Zamošću (Zamość) blizu Lublina, u jevrejskoj porodici. Izvori variraju kad je reč o godini njenog rođenja - u svojoj biografiji na Ciriškom univerzitetu je navela 1871. kao godinu rođenja, ali na njenoj maturskoj diplomi stoji da je 1887. imala sedamnaest godina, u kom slučaju bi bila rođena 1870. Bila je peto dete trgovca drvnom građom, Eliasa Luksemburga, i njegove supruge Linee (devojačko - Levenštajn). Roza je imala poremećaj u rastu i bila je fizički hendikepirana celog života.

Kad se sa porodicom preselila u Varšavu, Roza je tamo pohađala žensku gimnaziju od 1880. godine. Čak i u tim ranim godinama (od 1886) je bila član poljske levičarske partije, Proletarijata. Proletarijat je osnovan 1882, dvadeset godina pre ruskih radničkih partija, i počeo je sa organizovanjem generalnih štrajkova. Zbog toga je četvoro vođa partije ubijeno, a patrija se raspala. Neki od članova su nastavili da se tajno sastaju. Roza se pridružila jednoj od ovih grupa.

Godine 1887, Roza je položila maturu, a od 1889. godine studira na Ciriškom univerzitetu, zajedno sa drugim socijalistima poput Anatolija Lunačarskog i Lea Jošigesa. Studirala je filozofiju, istoriju, politiku, ekonomiju i matematiku. Specijalistički predmeti su joj bili Staatswissenschaft (nauka o upravljanju državom), srednji vek i ekonomske i berzanske krize.

Godine 1890, su ukinuti Bizmarkovi zakoni protiv socijaldemokratije, i Socijaldemokratska partija Nemačke je po zakonu mogla da osvoji mandate u Rajhstagu (parlamentu). Ali uprkos svojim prorevolucionarnim izjašnjavanjima, članovi parlamenta iz socijalističkih redova su se više bavili sticanjem dodatnih parlamentarnih prava i materijalnog bogatstva.

Roza Luksemburg se pak držala svojih revolucionarno-demokratskih i marksističkih principa. Godine 1893, zajedno sa Leom Jošigesom i Julijanom Marčlevskim (alias Julius Karski), osnovala je novine Sprava Robotnica (Sprawa Robotnicza), kao suprotnost nacionalističkim politikama Poljske socijalističke partije. Roza je verovala da do nezavisne Poljske može doći samo kroz revolucije u Nemačkoj, Austriji, i Rusija. Istrajavala je na ideji da borbu treba voditi protiv samog kapitalizma, a ne za nezavisnu Poljsku. Luksemburgova je odbijala pravo na samoopredeljenje država (nacija) u socijalizmu, što je kasnije dovelo do tenzija sa Lenjinom.

Sa Leom Jošigesom je bila saosnivač Socijaldemokratske partije Kraljevine Poljske (SDKP), od koje je kasnije nastala Socijaldemokratska partija Kraljevine Poljske i Litvanije (SDKPiL) spajanjem sa litvanskom socijaldemokratskom organizacijom. Uprkos tome što je veći deo svog života kao odrasla osoba živela u Nemačkoj, Roza Luksemburg je ostala glavni teoretičar poljskih socijaldemokrata, i vodila je partiju sa Jošigesom, njenim glavnim organizatorom.

Nemačka
Godine 1898, Roza Luksemburg je stekla nemačko državljanstvo udajom za Gustava Libeka. Preselila se u Berlin. Postala je aktivna u levom krilu Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), gde je povukla oštru granicu između svoje frakcije i Revizionističke teorije Eduarda Bernštajna, napadajući ga u brošuri pod naslovom „Socijalna reforma ili revolucija?“. Njene govorničke sposobnosti su je ubrzo promovisale u glavnu govornicu stranke. Suprotstavila se sve konformističkijem parlamentarnom stranačkom kursu SPD-a uoči sve očiglednijeg rata. Insistirala je da se glavne razlike između kapitala i radništva mogu prevazići jedino ako bi proletarijat preuzeo vlast, i nakon sveobuhvatnih revolucionarnih promena u celom okruženju proizvodnih metoda. Želela je da revizionisti napuste SPD. Ovo se nije dogodilo, ali barem je rukovodstvo stranke ostavilo marksizam u programu [9].

Od 1900, Roza Luksemburg je isticala svoje stavove o tekućim ekonomskim i socijalnim problemima u raznim novinskim člancima širom Evrope. Njeni napadi na nemački militarizam i imperijalizam su postali jači kako je rat bio bliži, i trudila se da ubedi SPD da skrene u suprotnom pravcu. Luksemburgova je želela da organizuje generalni štrajk kako bi pospešila radničku solidarnost i sprečila rat, ali je partijsko rukovodstvo ovo odbilo, i 1910. godine se razišla sa Kauckim.

Između 1904. i 1906, njen rad je tri puta prekidan boravkom u zatvoru zbog političkih aktivnosti.

Ipak, Luksemburgova je nastavila sa političkim aktivnostima; 1907. je učestvovala u petom partijskom danu Ruskih socijaldemokrata u Londonu. Na Drugom međunarodnom (socijalističkom) kongresu u Štutgartu je predložila rezoluciju (koja je prihvaćena), koja je tražila ujedinjenje svih evropskih radničkih partija u pokušaju da se zaustavi rat.

U to vreme, Roza Luksemburg je počela da predaje marksizam i ekonomiju u trening centru SPD-a u Berlinu. Jedan od njenih studenata je bio vođa SPD-a, i prvi predsednik Vajmarske Republike, Fridrih Ebert.

Godine 1912. učestvovala je na kongresu evropskih socijalista u Parizu. Sa francuskim socijalistom Žanom Žoresom je dogovorila da bi u slučaju izbijanja rata sve evropske radničke partije trebalo da organizuju generalni štrajk. Kako je rat bio bliži, ona je organizovala demonstracije (na primer u Frankfurtu), pozivajući na prigovor savesti za vojnu službu, i odbijanje izvršavanja naređenja. Zbog ovoga je optužena za „izazivanje neposlušnosti vlastima, zakonu i redu“ i osuđena na godinu dana zatvora. Nije odmah upućena na odsluženje kazne pa je mogla da učestvuje na sastanku socijalističke kancelarije u julu. Bila je jako pogođena činjenicom da je u radničkim partijama nacionalizam bio jači od klasne svesti.

Dana 28. jula 1914, Austrougarska je objavila rat Srbiji, i tako je otpočeo Prvi svetski rat. 3. avgusta, Nemačko carstvo je objavilo rat Rusiji. Sledećeg dana je u Rajhstagu jednoglasno odlučeno da se rat finansira emitovanjem ratnih obveznica. Svi predstavnici SPD-a su glasali za ovaj zakon, a partija je takođe pristala na primirje (Burgfrieden) sa vladom, obećavši da će se suzdržavati od štrajkova tokom rata. Za Luksemburgovu je ovo bila lična katastrofa, zbog koje je za kratko čak razmatrala samoubistvo: Revizionizam, protiv koga se borila od 1899, pobedio je, i rat je počeo.

Sa Karlom Libknehtom i drugima poput Klare Cetkin i Francom Mehringom, Roza Luksemburg je 5. avgusta 1914. stvorila grupu Internacionalu. Od nje je nastala Spartakistička liga, 1. januara, 1916. Objavili su brojne ilegalne pamflete sa potpisom Spartak po tračkom gladijatoru koji je pokušao da oslobodi robove u Rimu. Roza Luksemburg je uzela ime Junius, po Luciju Juniju Brutu, za koga se smatra da je osnovao Rimsku republiku.

Grupa je odbacila prekid vatre između SPD-a i nemačke vlade pod Vilhelmom II, i žestoko se borila protiv njega, zalažući se za generalni štrajk. Zbog toga je 28. juna 1916, Roza Luksemburg osuđena na dve i po godine u zatvoru. Za vreme boravka u zatvoru, bila je dvaput premeštana, prvi put u Poznanj a zatim u Vroclav. U ovom periodu je napisala više članaka pod imenom Junius, koje su njeni prijatelji prokrijumčarili iz zatvora, i ilegalno odštampali. Među njima je bio i članak Ruska revolucija. Ovaj članak je kritikovao boljševike, i upozorio da postoji opasnost da se diktatura razvije iz boljševičke vlasti. U ovom kontekstu je napisala svoju čuvenu rečenicu: Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden (Sloboda je uvek i isključivo za one koji misle drugačije.) Još jedna publikacija, juna 1916. je bila Die Krise der Sozialdemokratie (Kriza socijaldemokratije).

Godine 1917, kada su SAD ušle u rat, Spartakistička liga se pridružila Nezavisnoj socijaldemokratskoj partiji Nemačke (USPD), takođe grupi anti ratnih bivših članova SPD-a, koja je osnovana 9. novembra 1918. USPD je lansirana na vlast, kao vodeća partija nove republike zajedno sa SPD-om, nakon abdikacije kajzera. Ovo se dogodilo nakon ustanka (Nemačka revolucija) koji je počeo u Kilu, 4. novembra 1918, kada je četrdeset hiljada mornara preuzelo luku u znak protesta zbog odluke Nemačke pomorske komande da se stupi u borbe sa Britanskom mornaricom, uprkos činjenici da je bilo jasno da je rat izgubljen. Do 8. novembra, radnički i vojnički saveti su zauzeli veći deo zapadne Nemačke, postavljajući temelje za takozvani Räterepublik (Republički savet), modeliran po sistemu Sovjeta iz ruskih revolucija 1905. i 1917.

Luksemburgova je puštena iz zatvora u Vroclavu 8. novembra, a i Libkneht je takođe bio oslobođen, i reorganizovao je Spartakističku ligu. Oni su sada zajedno izdavali novine Crvena zastava (Die rote Fahne). U jednom od svojih prvih članaka, Luksemburgova je zahtevala amnestiju za sve političke zatvorenike, i ukidanje smrtne kazne.

Međutim, ujedinjeni front se raspao krajem decembra 1918, kada je USPD napustila koaliciju u znak protesta zbog onoga šta su oni smatrali kompromisima SPD-a sa (kapitalističkim) statusom kvo. 1. januara 1919, Spartakistička liga je zajedno sa drugim socijalističkim i komunističkim grupama (uključujući Internacionalu komunista Nemačke, IKD) osnovala KPD, nadasve po inicijativi Karla Libknehta i Roze Luksemburg. Luksemburgova je podržavala učešće KPD-a u narodnoj ustavotvornoj skupštini, koja je osnovala Vajmarsku Republiku; ali je bila nadglasana. U januaru je drugi revolucionarni talas prošao Nemačkom, a neki od vođa KPD-a, uključujući Rozu Luksemburg, bili su neradi da ga podrže, predvidevši njegov loš kraj. Rozu Luksemburg i Karla Libknehta su pripadnici frajkora uhvatili u Berlinu, 15. januara 1919, i ubili ih istog dana. Luksemburgova je isprebijana na smrt kundacima puške, i bačena u obližnju reku, a Libkneht je upucan u potiljak, i zatim ostavljen kao nepoznato lice u obližnjoj mrtvačnici. Stotine članova KPD-a su na sličan način ubijeni, i saveti su uništeni...