Godina izdanja: 2000
ISBN: 86-7448-060-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

UMBERTO EKO

KANT I KLJUNAR

Prevod - Mirela Radosavljević i Saša Modrec

Izdavač - Paideia, Beograd

Godina - 2000

430 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Eseji

ISBN - 86-7448-060-8

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, na nekoliko mesta podvučeno markerom



SADRŽAJ:
Uvod
1. O biću
2. Kant, Pers i kljunar
3. Kognitivni tipovi i nuklearni sadržaj
4. Kljunar između rečnika i enciklopedije
5. Zapažanja o referenciji kao ugovoru
6. Ikonizam i hipoikone
Dodatak 1. O denotaciji
Dodatak 2. Kroče, intuicija i papazjanija
Beleške o poglavljim
Bibliografija


`Umberto Eko spaja u svom naslovu nespojivo: velikog nemačkog filozofa i čudnu životinju čija su neobična svojstva zadala velike muke naučnicima. Time Eko naznačava budućem čitaocu širok raspon pitanja kojima se bavi njegova knjiga. On se, naime, vraća nekim svojim omiljenim temema kojima se bavio u čuvenom `Traktatu o opštoj semiotici` još pre više od dvadeset godina. Reč je o istraživačkom naporu da se razjasne neke od brojnih nedorečenosti koje se nalaze u Traktatu u novom, neuporedivo bogatijem kontekstu semiotičkih istraživanja.

Ono što u formalnom vidu predstavlja izvesnu novinu jeste Ekova odluka da većinu svojih ogleda u ovoj knjizi uobliči kroz priče. Ne da bi se ponovo prikazivao kao vrsni pripovedač, nego da bi kroz formu priče pojačao filozofsko dejstvo svog teksta: priča o susretu Asteka sa konjima na kojima su jahali konkistadori, životinjama koje do tada nisu bili videli i koje je trebalo semiotički obraditi; priča o doktoru Džekilu i blizancima Hajd koja osvetljava problem identifikacije, itd.

Jedno od poglavlja koje sadrži možda najznačajniju novinu u Ekovim razmišljanjima jeste ono prvo, koje govori o Biću. Tragajući za granicama interpretacije objekta (zamišljenog kao Dinamiki objekat čijem saznanju se teži), Eko je stigao do pitanja da li uz sva druga ograničenja (saznajna, kulturna, tekstualna) - postoji i ograničenje dublje prirode, ono koje potiče iz svojstva bića. Ovo pitanje, uz mnoga druga prateća, Umberto Eko razvija kao osobitu polemiku, kako sam kaže, pre svega sa samim sobom.

Neobična životinja, kljunar, otkriven u XVIII veku, svojevrsni je junak ove Ekove knjige. Otkriće tog sisara sa osobinama raznorodnih životinja, njegova pojava u naučnom svetu, događaj je koji je poslužio Eku kao model, kao paradigmatična situacija za praćenje osnovnih semiotičkih procesa: prepoznavanje, davanje imena, klasifikovanje, uopštavanje itd.

Kad je reč o Kantu, dobar deo knjige posvećen je upravo preispitivanju njegove filozofije sa stanovišta semiotike. Obnavljajući spomenuto preispitivanje sam, ili uz pomoć tekstova drugih semiotičara (Čarlsa Persa, pre svih) Eko ukazuje na filozofske poteškoće koje je Kant imao sa kategorijama konkretnog, posebnog, sa procesom uopštavanja i shematizovanja znanja. ekova pažnja usmerena je na to da se spomenuti nedostaci otkriju, ali i na to da se eventualni `semiotički` kvaliteti Kantove misli sačuvaju. Nastojanje da se savremena semiotik na izvestan način uklopi u velike tokove ljudske misli vidljivo je i u poslednjem, dodatnom poglavlju knjige u kojem se problem denotacije prati od Aristotela, Boecija, Toma Akvinski i drugih, do Hobsa i Mila, u dijahronijskoj perspektivi koja dodatno obogaćuje složenost pronicljivih pitanja i produbljenih odgovora.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Eco And The Platypus