ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Gaetan Picon (19. septembra 1915. - 6. avgusta 1976.) je francuski esejista i umetnički kritičar. Bio je direktor Mercure de France i pod ministarstvom Andrea Malrauka, generalnog direktora za umetnost i pismo.


Gaetan Picon rođen je 19. septembra 1915. u Bordou. On je drugo dijete Honore Picon, službenika trgovačke marine, i Marie-Adrienne Paillier, pripadnika porodice bordoških industrijalaca. Porijeklom iz Genove, njegov pra-pradjed, Gaetan Picon, angažovao se u vojsci Alžira i izmislio je 1837. kvinkinu, `gorki Pikon`, koji je postao veoma poznat. 1922. Honore Picon, uništen, napušta porodicu i sin ga više neće videti. Brat Gaetana Picona, Pierre, student filozofije, 1924. godine među prvim je potpisnicima Manifesta nadrealizma i postaće dopisnik grupe u Bordou, dočekujući iste godine u porodičnoj kući Beglesa Maka Ernsta i Marie-Berthe Aurenche, da će Paul Eluard doći da traži1. Gaetan Picon je tada student u ustanovi Presvetog Srca.

1925. Gaetan Picon ušao je u Licee Michel-Montaigne u Bordou, gde je studirao književnost. Počeo je da piše i otkrio je čim se 1934. godine pojavio Andre Malrauk La Condition humaine. Studentski časopis La Hune objavljuje `Andre Malrauk i La Condition humaine`, pišući ovom prilikom Malrauk-u koji mu odgovara. Nakon sticanja diplome iz filozofije, napisao je diplomu o Nietzscheovim ranim radovima. Upoznaje Genevievea Laguenierea, studenta istorije, sa kojim se venča 1937. godine, povezuje se sa Rene Lacoteom, upoznaje Jeana Ballarda, direktora Les Cahiers du Sud, sa kojim će sarađivati. Tokom prvog putovanja u Pariz upoznaje Malrauka. Bavio se političkim angažmanom, pridružio se Saveznoj uniji studenata, Komitetu budnosti antifašističkih intelektualaca, Socijalističkoj omladini i militantima Narodnog fronta. `Dolazio je rat, morali ste biti fašisti ili antifašisti, morali ste znati da li treba biti pacifistički ili zagrebački. Bio sam jastreb, trebao sam da ratujem iz Minhena ... `, poverio se2.

Nakon što se nastanio u Parizu nakon venčanja, Gaetan Picon obilazi Louvre svake nedelje i redovno se sreće sa Leonom Brunschvicg i Malraukom. Saradnik filozofije 1938. (prvi je dobio), nudi mu se mesto u Tokiju, ali, „da bolje poznaje Ingresa“, preferira Montauban. Dobivši stipendiju, nastavio je estetske studije kod Victora Bascha i Charlesa Lala. Predaje od 1939. u srednjoj školi Mont-de-Marsan, 1942 i 1943, na Bordo fakultetu. Na to su ga upozorili Nemci, pridružio se makiji Haute-Vienne u Doratu. Istovremeno ulazi u vezu sa kritikom Relua Taverniera. 1944. godine nalazi se u Limožu tokom oslobađanja grada. Učitelj u Parizu u Licee Charlemagne, sprijatelji se sa Georgesom Limbournom. Francis Ponge traženi od njih oboje sarađuju sa nedeljnom Akcijom. Gaetan Picon takođe sarađuje u reviji Confluences sa sedištem u Parizu i Fontaine u režiji Mak-Pol Fouchet iz 1946. Njegov prvi esej o Malrauku pojavljuje se 1945. godine, a njegova knjiga o Bernanosu 1948. Gaetan Picon veže tih godina sa Georgesom Schehadeom, Gabrielom Bounoureom i učesnikom prvog Međunarodnog susreta u Ženevi, Borisom de Schloezerom i Jean Starobinskim. Kasnije je predavao u Danskoj i Švedskoj, 1950. u Maroku, Alžiru, Tunisu i na kursevima Middleburi Collegea u Vermontu, dok je objavljena njegova Panorama nove francuske književnosti.

Gaetan Picon predaje od 1951 do 1954, na Višoj školi pisama Bejruta, gde je domaćin Roger Caillois, Elsa Morante, Alberto Moravia, Madeleine i Andre Malrauk. Takođe veže Georgesa Seferisa. 1954. i 1955. godine bio je profesor književnosti na Francuskom institutu u Firenci, sastajući se sa mnogim italijanskim piscima, poput Eugenio Montale ili Giuseppe Ungaretti, od 1955. do 1959. u Školi visokih studija u Gentu.

U junu 1959. godine, Maleuk je pozvao Gaetana Picona na mesto generalnog direktora za umetnost i pismo. Pod njegovom odgovornošću organizuju se na inicijativu Malrauka prvi domovi kulture i stvara se Grand Prik National Arts, dok glavni pisci dobijaju Grand Prik National des Lettres. Impuls je dat i proizvođačima Sevres i Gobelinima. U avgustu 1966. godine od Gaetana Picona zatraženo je da podnese ostavku zbog nesuglasica s ministrom oko organizacije muzičkih i lirskih pozorišta u kojima je želio da povjeri Pierreu Boulezu visoku odgovornost. Gaetan Picon je potom izabran za direktora studija na Ecole pratikue des hautes etudes i predaje estetiku na Ecole nationale superieure des beauk-arts.

Od 1963. do 1965. Gaetan Picon, sa Ivesom Bonnefoijem, Andre du Bouchetom i Mauriceom Sailletom, Mercure de France. U novinama Le Monde on daje hronike od 1966. do 1969. godine pod naslovom Les formes et l`esprit. 1967. i 1968. god. deo je redakcije časopisa L`Ephemere. Albert Skira režira zbirku Sentiers de la creation3 u kojoj zamoli Aragon, Ionesco, Butor, Julien Grack, Simon Claude, Francis Ponge, Joan Miro, da slobodno definišu njihovu kreaciju. Sam piše tekstove o slikarima i vajarima, Ingresu, Gericault-u, Van Goghu, Kandinskom, Fernandu Legeru, Brakueu, Picassu, Rouault-u, Balthusu, Jean Dubuffet-u, Giacometti-u, Andreu Massonu, kao i predgovore za kataloge. izložbe, posebno Beaudin (1962), Bertholle (19724), Bissiere, Ubac (1972), Bram van Velde (1970), Geer van Velde (1972), Vieira da Silva (19675), Marcel Fiorini i Louttre.B (19706) ).

1970. Gaetan Picon predavao je Racine na Univerzitetu Princeton. 1971. godine bio je potpredsednik žirija za međunarodni konkurs za izgradnju centra u Beaubourg-u, čiji je predsednik Jean Prouve. Uskoro će preuzeti upravljanje Academie de France u Rimu kada umre 6. avgusta 1976. Počiva na groblju Dorat (Gornja Vijena).

Njegov prijatelj Jean Lacouture evocira Picon-a, `neustrašivog istraživača lepote sveta` u istrazi o autoru (Arlea, 1989, str. 290 do 293).

Društvom prijatelja Gaetana Pikona predsedava pesnik Ives Bonnefoi.