ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Назив: Срби у Солуну у првој половини 20. Века: о религијској припадности и етничком идентитету
Аутор: Гордана Благојевић
Издавач и година издања: Етнографски институт САНУ, 2012.
Број страна: 174 стр.
Повез: броширан
Димензије: 20 cm
Писмо: ћирилица
Опис мана: /

Стање: одлично

О књизи: Аутор ове драгоцене књиге, др Гордана Благојевић, се у оквиру вишегодишњег истраживачког подухвата бавила пореклом српског становништва у Грчкој, обичајима на венчању, рођењу, крштењу и приликом сахрана, променом вере и асимилацијом са једне, а са друге стране очувањем идентитета и традиције српске дијаспоре. Ова монографија настала је у оквиру пројекта Етнографског института САНУ „Мултиетницитет, мултикултурализам, миграције – савремени процеси“. Представља почетак опсежнијих етнолошлих и антрополошких изучавања српске заједнице у Солуну и солунској области, која до сада није овако истраживана у нашој науци и отвара врата свим будућим истраживачима, независно од тога да ли се овом тематиком баве стручно, феноменолошки или као вид неке своје личне потраге…

„У првом поглављу „Етнички/национални идентитет и религијска припадност” представљени су теоријски аспект и приступ проблематици. Срби су у датом периоду у Солуну имали организовану колонију, али су представљали једну врсту скривене мањине о којој се и данас врло мало зна. Под термином „скривене мањине“ подразумевају се мање популације које сматрају да је њихово заједничко порекло важно за њихов идентитет и које околина доживљава као различите. Ове групе, за разлику од признатих мањина, немају решен статус. Ауторка посматра утицај религијске припадности и испољавања етничког идентитета, истражујући механизме који су утицали на скривеност ове мањине.

Иако је у фокусу њеног истраживања српска заједница у Солуну и његовој околини крајем 19. и у првој половини 20. века, ауторка у првом делу монографије (у поглављима: „Рум милет”, „Словени у солунској области” и „Становништво Солуна крајем 19. и почетком 20. века”) даје и један сажет али свеобухватан осврт на историјске, географске, економске и културно-политичке прилике, који је веома користан за разумевање и научно сагледавање датог периода.

У поглављу „Рум милет” посебна пажња је посвећена истоименом систему. Наиме, у периоду под турском влашћу, Срби, Власи, православни Албанци и Бугари су сврставани под заједнички назив „рум“. Вера је, дакле, била изједначена са етничком припадношћу. Да би били признати као посебан народ, Бугари су основали самосталну шизматичку цркву - Егзархију. Многи македонски Словени пришли су тој цркви. Грцима је одговарао Рум милет систем, јер је помагао процес хеленизације - присвајали су све македонске Словене и остале православне који су остали верни Цариградској патријаршији.

Други део монографије (поглавља: „Српска просветна активност у Солуну”, „Српска парохија Светог Савеу Солуну”, „Професионална структура Срба у Солунској области” и „Обреди прелаза током живота појединаца”) посвећен је културном, социјалном и верском животу и етничком идентитету српске заједнице у Солуну.

У Солуну, 1886. године, Срби су основали Друштво Светог Саве. Иако су, почетком 1892. године, упутили молбу Цариградској патријаршији за отварање српске школе, Патријаршија је то категорички одбила. Ипак, законом турских власти који се односио на јавну наставу, већ исте године је омогућено отварање школе. У Солуну су, крајем 19. века, постојале четири српске школе: једна гимназија, две основне школе (за мушку и женску децу) и српска Виша девојачка школа са интернатом за Српкиње из Македоније и Старе Србије.

Поистовећивање верске и етничке припадности, један је од главних разлога за то што се, у одређеним периодима, не може одредити тачан број Срба у Солуну. Ауторка наводи податке грчког историчара Казазиса, према којима је, 1907. године, у Солунском и Битољском вилајету живело око 19.000 Срба, а наводи се и да је, после 1918. у самом Солуну било око 4.000 чланова српске заједнице.

Највреднији научни допринос истраживања Гордане Благојевић представљају приказани резултати, анализе и истраживања драгоцене архивске грађе, пре свега матичних књига при парохији Светог Саве у Солуну. Ова грађа пружила је, до сада мало познате, податке о пореклу и животу српског становништва у Солуну…“

етнологија, антропологија, промена вере, веропрелаз, македонизација, хеленизација, солун, тесалоники, рум милет, православна вера, просвета, порекло солунских срба

Погледајте и остале моје аукције и огласе:
https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan

КЊИГЕ ШАЉЕМ КАО ПРЕПОРУЧЕНУ ТИСКОВИНУ ИЛИ ПО ЖЕЉИ, НАКОН УПЛАТЕ ИЗНОСА И ПОШТАРИНЕ НА ТЕКУЋИ РАЧУН.