Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač:ARHIV VOJVODINE,ETNOGRAFSKI INSTITUT SANU
Godina: 2021
Broj strana:280
Povez:MEK Broširan
Pismo:Ćirilica
Dimenzije knjige:23 x 16 cm

Odlično očuvana knjiga, bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti !

Зборник радова „Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији”
22. јула 2021.
Архив Војводине и Етнографски институт Српске академије наука и уметности у склопу заједничке сарадње успостављене током 2019. године, објавили су заједничко издање, Зборник радова Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији. Главни и одговорни уредници зборника су директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић и директорка Етнографског института Српске академије наука и уметности проф. др Драгана Радојичић, док су уредници темата зборника помоћник директора Архива Војводине Кристијан Обшуст и научна сарадница Етнографског института САНУ др Бојана Богдановић.

О ЗБОРНИКУ

Године 2020, Архив Војводине и Eтнографски институт САНУ одлучили су да Зборником радова заједнички отворе дијалог и омогуће сусрете различитих становишта о значају, улози и карактеристикама пропаганде и јавних наратива у социјалистичкој Југославији. Интердисциплинарни карактер и тематска концепција Зборника омогућавају вишеслојна тумачења наведених феномена, који представљају предмет актуелних проучавања друштвених и хуманистичких наука. Имајући у виду да је реч о веома широком проблемском пољу, уређивачки тим је пред ауторе поставио низ питања, почев од оних општих – шта су то пропаганде и јавни наративи и колико су (и због чега) они важни у контексту социјалистичке Југославије – па до ужих питања која третирају неке конкретне феномене који су у спрези са наведеном темом – образовање, медији, културне индустрије, урбанистичка решења, споменичко наслеђе итд. Позив да својим радовима допринесу квалитету Зборника упутили смо релевантним установама и појединцима у чијим се фокусима истраживања налазе догматске праксе социјализма. Да је интересовање за ову тему и даље актуелно у нашој истраживачкој заједници, показује и добар одзив учесника: учешће су прихватиле колеге из научно-истраживачких установа (Eтнографског института САНУ и Географског института „Јован Цвијић” САНУ), затим високообразовних установа (Високе школе академских студија за комуникацију у Београду) као и установа које „складиште” и проучавају прошлост (Архива Војводине, Музеја жртава геноцида и Народног музеја Ужице). На ширину проблемског ткива захваћеног овим Зборником указује и летимичан поглед на наслове текстова: са различитих теоријских и методолошких позиција, приложеним радовима ревидиран је широк спектар тема – од споменичког наслеђа социјализма и његове наративне функције; преко улоге јавних установа у дискурсу југословенског социјализма и значаја штампаних медија у ширењу социјалистичке пропаганде, до свакодневних и празничних социјалистичких пракси. Садржај Зборника радова чини шест ауторских и две коауторске научне анализе које потписују аутори мултилатералног струковног опредељења и професионалног ангажмана. Приспеле радове смо, због прегледности, груписали у четири тематске потцелине. Прва од њих третира област споменичког наслеђа социјализма које „након епохе рушења, уклањања и омаловажавања, буди нова интересовања и постаје предмет нових читања и тумачења”. Кроз две студије случаја – Споменик борцима револуције у Ваљеву и Меморијални комплекс „Кадињача” – аутори показују како се у Југославији „великим и значајним културним наслеђем оличеним у невероватним примерцима модерне апстрактне скулптуре” циљано градио и величао социјалистички наратив. Закључци до којих аутори долазе иду у прилог мишљењу Милана Просена да су „семантичке могућности архитектуре одувек чиниле ову област људске креативности пожељним пропагандним средством владајуће идеологије – имајући способност да визуализују снагу, врлину и успех кроз артикулацију својих форми и особен архитектонски вокабулар, грађевине подизане за носиоце државне власти остављале су на посматрача снажан, јасан и недвосмислен утисак”. У фокусу друге потцелине налазе се јавне установе које аутори, у контексту социјалистичке Југославије, посматрају као „идеалне дисеминаторе вредности”, те тумаче њихове улоге у процесима уобличавања, креирања и потврде југословенског националног идентитета. На примеру биоскопске културе у Новом Пазару (од 1945. до 1991. године), односно кроз њене сегменте као што су публика, репертоарска политика, финансије и др., ревидира се утицај социјалистичке идеологије на филмску уметност и биоскопску културу, док се о начину на који је, кроз музејску праксу, социјалистичка Југославија производила „знање о себи самој” дискутује на примеру Музеја устанка 1941. у Титовом Ужицу. У трећој потцелини аутори трагају за одговором на питање: „колика је и каква била улога штампаних медија у ширењу социјалистичке пропаганде?” Први рад нуди тумачење штампе као изразито учинковитог пропагандног средства у рукама Партије, односно као средство за промовисање идеолошког програма, али и „оружје” за обрачун са политичким неистомишљеницима (припадницима СПЦ, представницима грађанских странака, привредницима итд.), док други рад, пак, показује како је један пионирски постмодернистички спис југословенске културе (Речник технологије) од тадашњих носилаца моћи препознат као изузетно превратнички те је, као такав, „осуђен на историјски заборав”. Четврту потцелину чине два прилога у којима се разматрају модели конструкције свакодневних и празничних пракси: у првом се прилогу модернизација, индустријализација, урбанизација, еманципација жена, масовни медији и промена свакодневице посматрају као социјалистички наративи који су „из корена променили како друштво у целини тако и готово сваког становника појединачно”, док се у другом прилогу пропагандно деловање кроз јавне манифестације анализира на примеру прославе Јулских свечаности у Срему кроз читаво трајање Друге Југославије. Надамо се да ће допринос овог Зборника радова бити „читљив” на више нивоа: као подстицај за даљу продукцију прилога из области социјалистичких пропагандних и наративних пракси; као допуна постојећих анализа политичких тенденција, које су у спрези са идеолошким подухватима КПЈ; и на крају, али не и мање важно, као значајан прилог продубљивању разумевања социјализма као „историјског концепта који је прошао развојни пут од имплементације у политичким, друштвеним, филозофским и другим теоријама, преко историјске реализације до коначног слома”. Велику захвалност упућујемо уваженим рецензентима – проф. др Марини Мартиновој из Института за етнологију и антропологију Руске академије наука (Институт этнологии и антропологии РАН), проф. др Жолту Лазару, редовном професору на Одсеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и др Срђану Радовићу, вишем научном сараднику Eтнографског института САНУ – на издвојеном времену да прегледају и дају своју оцену пријављених рукописа; затим ауторима на одзиву да заједнички дискутујемо о значају, улози и карактеристикама пропаганде и јавних наратива у социјалистичкој Југославији и колегиници др Марији Ђорђевић на стручној помоћи током процеса уређивања Зборника радова.

Уредници

Др Бојана Богдановић, Етнографски институт Српске академије наука и уметности

Кристијан Обшуст, Архив Војводине