ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Čigoja štampa, 2015.
277 strana, udžbenički format.

Na nekoliko mesta, na margini , van teksta, gde je bio pečat je trag korektora ( ništa preterano).
Inače, odlično očuvana.


„Mas-mediji su proizveli i nametnuli relativno nov, a već široko rasprostranjen fenomen kome je sociolog Kris Rodžek dao ime „celetoidi`, kovanicu od celebrity i tabloid. To su osobe koje pažnjom medija stiču popularnost, kroz eksponiranje i favorizovanje banalnosti, trivijalnosti, beznačajnosti, ali i seksualizovanim, skandaloznim i vulgarnim ponašanjima.

Autorka Aleksandra Đurić odlučila se na drugačiji pristup. Pozivajući se na humanističke teorije, istraživanja i zaključke, autorka konzistentno, dosledno i argumentovano razotkriva ogromnu tamnu senku koja, u kulisama varljive, ničim utemeljene i efemerne slave, čeka da proguta celetoide. To se takođe odnosi i na ranjivu populaciju mladih koji su, kao još neizgrađene ličnosti, podložniji zavodljivoj pesmi sirena o glamuru, brzom bogaćenju i popularnosti. Aleksandra Đurić ne miri se sa statusom kvo, sa žrtvama koje uglavnom mladi ljudi prinose na oltar šljaštećih, a praznih iluzija. U skladu sa humanističkim, kritičko-angažovanim pristupom problemima, cilj autorke prevazilazi teorijski domen. Ona poziva na široku društvenu i kulturnu mobilizaciju i kontraofanzivu u kojoj značajnu ulogu treba da igra dobro osmišljen i primenjen program medijskog obrazovanja, kao interdisciplinarne oblasti koja bi obuhvatila nauke o medijima, komunikologiju, psihologiju, sociologiju i druge relevantne društveno-humanističke oblasti.`


Maci Diskreciji, Atini Ferari, Mimi Oro i Tijani Ajfon zajedničko je, osim banalnih umetničkih imena, i to što su postale poznate iz nepoznatog razloga. U tabloidima predstavljene su kao slavne ličnosti, iako nikom nije najjasnije šta su po profesiji, a otkriti njihove talente zahvaljujući kojima su se našle na malim ekranima zadatak je za istraživačko novinarstvo.

Komunikolog i profesor na Beogradskoj poslovnoj školi Aleksandra Đurić objašnjava da je reč o jednoj novoj vrsti poznatih – o rijaliti zvezdama koje su slavu stekle tako što su pred javnost iznele sve detalje iz privatnog života.

– Junaci rijaliti programa promovišu nerad, brzu i laku zaradu, pokazuju kako se bez truda i znanja stiče profit. Oni šalju jasnu poruku da je dovoljno samo da se neko razgoliti, i u prenesenom i u bukvalnom značenju, i tako zaradi novac – pojašnjava Aleksandra Đurić, autorka knjige „Medijasfera u zagrljaju Velikog brata”.

Starlete i ostale zvezde bez radnih biografija najčešće ne dolaze iz materijalno ugroženih slojeva društva, pa želja za boljim životom nije glavni pokretač. Reč je, kako kaže naša sagovornica, o narcisoidnim osobama koje teže slavi i bogatstvu kako bi se osećali vrednijima u odnosu na druge. Ono što je karakteristično za rijaliti junake je da interesovanje medija za njih traje samo do trenutka dok potpuno ne ogole svoje živote.

– I tada shvatamo da su rijaliti zvezde zapravo žrtve. Oni se menjaju kao na pokretnoj traci, pa veliki broj njih, naviknut na pažnju i nemoćan da prihvati činjenicu da su pali u medijski zaborav, postaje depresivan, odaju se alkoholizmu, prostituciji... – upozorava Aleksandra Đurić.

Naša sagovornica dodaje da je tabloidizacija medija dovela do tabloidizacije društva i novog sistema vrednosti na čijem su vrhu težnja za slavom i novcem.

Toj vrsti slave nisu odoleli ni lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak koji je učestvovao u „Velikom bratu” ni ondašnji gradonačelnik Zaječara Boško Ničić koji je, između ostalog, upamćen i po boravku na „Farmi”. Nedavno je poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Babić otkrio novinarima kako sanja da hirurškim putem ukloni podbradak, da redovno odlazi na mezoterapiju i da bi ćerkama dozvolio da ugrade silikone. Javnost je nastup ovog visoko pozicioniranog političara uporedila sa izjavama starleta i s pravom se zapitala da li je prihvatljivo da se jedan narodni poslanik upušta u ovakve „medijske avanture”.

– Nažalost, ni političari nisu imuni na tabloidizaciju. Zato moram da se zapitam šta će biti s našim društvom ako mladima uzor postanu robovi rijaliti emisija. Prognoze nisu sjajne jer oni ne mogu da budu nosioci društva s obzirom na to da nisu produktivne osobe – upozorava profesorka Đurić.

Emitovanje raznih „parova”, „farmi” i „velike braće”, objavljivanje ispraznih trač rubrike i interesovanje za život starleta jednom delu javnosti skreće pažnju s gorućih životnih pitanja, s briga o ekonomskim neprilikama, smanjenju plata, nezaposlenosti. Zato nije preterano reći da su rijaliti emisije, naročito ako imamo u vidu činjenicu da su najpopularnije u zemljama u tranziciji, štit od izbijanja socijalnih nemira.

– One blokiraju kritičko mišljenje. U želji da pobegnu od nevesele stvarnosti, ljudi uključuju televiziju a zapravo sebi na taj način daju anesteziju. Gledajući kako mladi na tacni nude svoju privatnost čak pomisle i kako ima onih kojima je gore čim su spremni dotle da idu – ocenjuje „Politikina” sagovornica.

Spasavanje mladih od „šljaštećih iluzija” Aleksandra Đurić vidi u medijskom obrazovanju i u ukidanju rijaliti emisija koje zloupotrebljavaju slobode izražavanja.

„Sloboda bez poštovanja etičkih normi je kvazi sloboda. A u takvoj medijskoj atmosferi naše društvo neće biti ništa drugačije od trenutnih rijaliti zvezda”, kaže Aleksandra Đurić.

Višnja Aranđelović