Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-83507-66-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JOVANKA ORLEANKA - Žil Mišle
Izdanje: GRADAC Čačak, 2009
F. 12x23 cm
O: 84 str

Mek povez, latinica

Knjiga je potpuno N O V A


Žil Mišle (Jules Michelet), verovatno najveći francuski istoričar, rodio se u Parizu 21. avgusta 1798. u hugenotskoj porodici. Sin sitnog štampara, od ranih dana pomagao je ocu u mučnom poslu, u jednom podrumu na Bulevaru svetog Martina. Od malena su roditelji uočili njegovu izuzetnu bistrinu, tako da su ga, iako na tankoj zaradi, 1812. dali u Licej Karla Velikog gde je postigao briljantan uspeh. Već 1821. postaje profesor istorije i narednih pet godina predaje na više ondašnjih škola i ustanova. U to vreme prevodi Principe filozofije istorije Žanbatiste Vika i piše Kratak pregled moderne istorije. Godine 1927. postavljen je za predavača na glasovitoj Ecole Normale Superieure. Potom objavljuje Početke francuskog prava i Istoriju Rima; biva postavljen za šefa istorijskog odeljenja u Nacionalnom arhivu. Tih godina Mišle započinje svoj ogromni rad na Istoriji Francuske u devetnaest svezaka. Rad na tom monumentalnom delu trajaće pune trideset četiri godine. Prvi svezak objavljen je 1833, a poslednji 1867. Godine 1838. Mišle je izabran za profesora istorije i morala na Colege de France. Svojim predavanjima sa te katedre, zajedno sa Edgarom Kineom i Adamom Mickijevičem bitno je uticao na oblikovanje duha vremena, osobito među mladim naraštajima. Pošto je posle šestog toma zastao sa pisanjem Istorije Francuske, objavio je zaredom dela Sudjenje templarima (1841), O jezuitima (zajedno sa Edgarom Kineom) (1843), Sveštenik, žena i porodica (1844), Narod (1845) . Tada je započeo i obimnu Istoriju Francuske revolucije, koju će pisati u rasponu od šest godina. A zatim se vratio pisanju Istorije Francuske, svog kapitalnog dela. Naporedo sa tim grandioznim poslom, Mišle je napisao nekoliko više književnih nego istorijskih dela u kojima se osvedočio kao izvrstan stilista. To su svojevrsne meditacije i pesme u prozi, prožete filozofskim razmišljanjima: Žene revolucije (1854), Ptica (1856), Ljubav (1859), Žena (1860), More (1861), Veštica (1862), Planina (1868), Naši sinovi (1869). Francusko-pruski rat 1870. zatekao je Mišlea u Parizu: bio je isrpljen i bolestan. Otišao je u Italiju, ali su ga vesti iz otadžbine do te mere žalostile da je nakon kapitulacije Pariza doživeo napad apopleksije. Ipak, tada je započeo rad na Istoriji XIX veka. Delo je ostalo nezavršeno. Umro je 9. februara 1874. godine u malom provansalskom mestu Jeru nedaleko od Tulona. Mišle je svoje delce Jovanka Orleanka 1841. godine objavio najpre u petom tomu Istorije Francuske. Ono je predstavljalo III i IV poglavlje tog toma i otada se, naravno, nalazi u svim kasnijim izdanjima Istorije Francuske. Međutim, već 1853. godine Mišle se odlučuje da Jovanku Orleanku sa kratkim uvodom objavi u posebnom izdanju. Ovaj prevod na srpski urađen je prema tom izdanju. M. Komnenić