ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2020 / 2021
Jezik: Srpski
Autor: Strani

65545) SVAKI DAN U GODINI komplet 4 knjige , Uve Jonzon , Laguna Beograd 2020 / 2021 ,
Iz života Gezine Krespal

„Jedan od deset najvažnijih romana 20. veka.“ Literaturhaus

„Svaki dan u sadašnjici čuva, pomoću sećanja, dane ili jedan dan iz prošlosti.“ Uve Jonzon

Gezina Krespal, rođena 1933. u gradiću Jerihovu na severu Nemačke, već šestu godinu živi na Menhetnu zaposlena kao prevoditeljka u velikoj banci. Detinjstvo je provela pod nacizmom, mladost u Istočnoj Nemačkoj, iskusila je život u Zapadnoj Nemačkoj i odbacila ga, a u Njujork je stigla s jednim ciljem: da zarađuje dovoljno za podizanje maloletne ćerke Mari. Obeležena svojom prošlošću, mlada Nemica ne može da se prilagodi američkom svetu sa istom lakoćom kao i njena desetogodišnja ćerka. Živost Gezininih utisaka, njeno opsesivno gomilanje informacija iz Njujork tajmsa čine je svedokom američke istorije šezdesetih, obeležene Vijetnamskim ratom, rasnim pitanjem i svakodnevnim nasiljem kojim je preplavljena crna hronika. Paralelno s tim, Gezina pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u Nemačkoj između tridesetih i pedesetih.

Podeljen na poglavlja koja su posvećena svakom danu u godini – od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. – roman uspeva da probije vremensku barijeru formirajući kolektivni prostor koji presecaju mnogobrojne tenzije: ulice i kancelarije Velike Jabuke prepliću se sa vijetnamskom džunglom, svakodnevno čitanje Njujork tajmsa paralelno prate priče o provincijalnom Jerihovu Gezininog detinjstva obeleženom prihvatanjem nacizma i kasnijim prilagođavanjem dogmatskom socijalizmu. Uvodeći nas u skrivene prostore Gezininih najintimnijih misli i njenog živopisnog jezika, Jonzon nam svojim umećem pripovedanja dočarava hrabar i nezaboravan ženski lik, koji je istovremeno lucidan i nemoćan svedok katastrofe ljudske istorije.

SVAKI DAN U GODINI 2 : Nemačka imigrantkinja Gezina Krespal, koja živi u Njujorku sa maloletnom ćerkom Mari, zaposlena je kao prevoditeljka u jednoj međunarodnoj banci. U dnevniku koji započinje 21. avgusta 1967. i završava 20. avgusta 1968. mlada Nemica beleži utiske iz svakodnevnog života u Americi, uključujući i aktuelne političke događaje o kojima se informiše čitajući Njujork tajms. Istovremeno, ona pokušava da rekonstruiše svoju traumatičnu prošlost u nemačkoj pokrajini Maklenburg – Zapadna Pomeranija u vreme nacionalsocijalizma, Drugog svetskog rata, dolaska Sovjeta i Nemačke Demokratske Republike.

Tako je sastavljena simfonija 20. veka, u kojoj se spajaju glasovi prošlosti i istorije u nastajanju. U varijaciji tonova i stilova smenjuju se doslovni citati iz Njujork tajmsa, Gezinini dijalozi sa Mari, autentični dokumenti poput spiskova za streljanje, dijalozi u kurzivu sa mrtvima ili odsutnima, Gezinin dnevnik beležen na magnetofonskoj traci...

U drugom tomu Jonzonovog romana, horskog dela koje je obeležilo savremenu književnost kao malo koje drugo, izdvaja se nezaboravni solo Gezinine majke nastradale u Kristalnoj noći – tragične figure koja oličava sudbinu cele jedne generacije.

SVAKI DAN U GODINI 3 : Praško proleće odigrava se u Evropi 1968, dok u Americi protesti protiv rata u Vijetnamu i atentat na Roberta Kenedija potresaju javnost. A u razgovorima Gezine Krespal i njene „američke“ ćerke Mari svedočimo događajima iz 1947. u pokrajini Meklenburg u Istočnoj Nemačkoj, mestu porekla i preispitivanja prošlosti. Prisustvujemo preobražaju posleratne Nemačke: dok duh vremena „evoluira“ i ljudi teže da mu se prilagode ne bi li preživeli u novim uslovima, sukobi Gezininog oca, gradonačelnika Jerihova, s meštanima, ali i sa sovjetskim komandantom, zaoštravaju se, što konačno dovodi do njegovog hapšenja i odvođenja u logor. Gezini je bitno da svojoj kćerki konačno objasni „Ruse“ – da kod nje rasprši predrasude o komunističkom „svetu zlih“, koje joj je usadila američka škola – jer će i sama Gezina u ne tako dalekoj budućnosti prihvatiti radno mesto u oblasti kojom oni gospodare. Ali priče iz jerihovske prošlosti pogodnije su za to da potvrde Marin pogled na svet, o čemu Gezina u jednom razgovoru s mrtvima polemiše, pretpostavljajući da će njena kćerka od opisa sigurno iskoristiti „ono pogrešno“. Iako joj ne preostaje ništa nego da ispriča „nenašminkanu“ priču o tome kako su se stvari zaista zbile, ta zbivanja postaju još tragičnija u jednom svetu gde dvadeset godina kasnije nasilje i dalje zauzima centralno mesto i gde prošlost ostaje zauvek neprozirna, baš kao i sadašnjost, u kojoj nagomilavanje protivrečnih informacija samo pojačava neizvesnost i teskobu.

SVAKI DAN U GODINI 4 : Početak je leta 1968. i pod užarenim suncem Njujorka sijaju i blede dani i sećanja Gezine Krespal. Stotine likova koji naseljavaju ovu veliku sagu sada odzvanjaju u uhu čitaoca kao poznate note, ali Gezinina životna istorija malo-pomalo postaje mrtvačnica. Otkako joj je Kristalna noć donela majčino samoubistvo, sve neprirodne smrti bliskih osoba vezane su za istoriju epohe. A u ovom četvrtom i poslednjem tomu sage, koji je pisca koštao deceniju mukotrpnog rada, Gezina planira diskretno putovanje u Prag živo se prisećajući nemirnih školskih dana u Nemačkoj Demokratskoj Republici. U međuvremenu, Mari brzo raste i preispituje istoriju iz koje potiče. Ovi veoma gusti poslednji meseci vuku nas, u prašini događaja, do šokantne represije Praškog proleća.

„Evropski modernisti su koristili roman kao sredstvo za mapiranje velegradskog iskustva. Od Džejmsa Džojsa i ovekovečenja ’dragog, prljavog Dablina’ u Uliksu, preko urbanog peana Deblinovog Berlin Aleksanderplaca, do elegije Roberta Muzila o carskom Beču u Čoveku bez osobina, grad više nije bio samo dekorativni okvir, već idealna posuda za svest. Svaki dan u godini Uvea Jonzona, veliki roman o emigrantkinji iz Istočne Nemačke i njenoj desetogodišnjoj ćerki koje se kreću Njujorkom, prirodni je naslednik ove tradicije.“
4 knjige , odlično očuvane , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 466 + 510 + 357 + 499 strana