Godina izdanja: 1992
ISBN: 2-85203-004-7
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Naziv: Adam le bossu trouvère artésien du XIIIe siècle - Le jeu de Robin et Marion suivi du Jeu du pèlerin
Autor: Adam de la Halle, Uredio Ernest Langloa
Godina izdanja: 1992
Izdavač: Librairie ancienne Honoré Champion, Paris
Povez: Mek
Pismo: Latinica
Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena.

Opis:

UVOD

I. AUTOR. - Adam, autor IGRE ROBINA I MARION, rođen je oko sredine 13. veka. Njegov otac, majstor Anri Le Bosu, zaposlen u odborniku Arrasa, imao je nadimak de la Hale; nadimak se ponekad primenjivao na sina, ali retko; zvali su ga sunarodnici. Adam Le Bosu, van svoje zemlje, on je bio pre Adam od Arrasa>, Henri Le Bossu je umro 1290. godine; on je izgubio ženu 1283. Nije sigurno da je ona bila Adamova majka, jer se majstor Henri ženio nekoliko puta.

Adam, sin majstora Anrija, pominje se u Listovima trouvere Baude Fastoul, koji su iz 1272. godine; ovo je prvi datum koji se sa sigurnošću može zabeležiti u njegovoj biografiji. Pošto se zaljubio u mladu devojku, čije je samo ime Mari, poznato, Adam je napustio školu da bi je oženio. Nakon nekog vremena, verovatno nekoliko godina, zajednice zapečaćene najnežnijom naklonošću, dvoje mladih supružnika doneli su hrabru odluku da se razdvoje na tri ili četiri godine: Mari će ostati u Arasu sa svojim tastom, dok će Adam otišao bi u Pariz da završi studije. Ovaj projekat nam je poznat po Jeu de la Feuillee i Conge, koji su iz istog perioda, 1275. ili 1276. U Congeu, koji je Adam posebno napisao uoči svog odlaska, da se oprosti od onih koje voli i da će otići, pesnik izražava, u smislu izuzetne delikatnosti, svoju zahvalnost i naklonost prema svojoj ženi...

II. SOBA. - Ne znamo kada je tačno napisana Igra Robina i Merion. Čini se da je namenjen publici više klase od La Fejea, a sve govori da je nastao kada je autor već bio u službi grofa od Artoa, možda u Italiji. Izvedena je u Arasu, ubrzo nakon Adamove smrti, ali je nesumnjivo bila preporod, a uslovi u kojima je izvedena zaslužuju da se iznese. Reditelj predstave prethodio je predstavi dramskim prologom, književno veoma osrednjim, ali vrednim za Adamovu biografiju. Glavni lik ove teme, pod naslovom Hodočasnička igra, priča da je u svojim lutanjima proputovao Siciliju, Kalabriju, Pulju, Toskanu i da je svuda čuo za genijalnog duhovnika, gracioznog i plemenitog, kome nije bilo ravnog na svetu. Ovaj duhovnik je bio rodom iz Arasa, a zvao se majstor Adam Le Bosu. Bio je cenjen i počastvovan od strane grofa Artoa zbog svog pesničkog i muzičkog talenta. Grof ga je zamolio za pesmu koja bi dala meru njegovog znanja, a pesnik je našao jednu koju grof procenjuje na više od pet stotina knjige 1. Ali gospodara Adama više nema. Prošle godine, hodočasnik, predvođen sam grofom od Artoa, posetio je njegovu grobnicu. Vrativši se u Francusku, došao je u Aras jer je saznao da se danas, u čast preminulog duhovnika, tamo moraju recitovati njegove pesme.

Bezak hoće da ućutka hodočasnika, ali drugi zlikovac zaustavlja svog druga govoreći mu: Ćuti, on govori o Učitelju Adamu, časnom duhovniku, vedrom duhu, velikom i velikodušnom srcu, posedniku svih vrlina, onaj koji svima mora da nedostaje, jer je bio pun milosti, znao je da komponuje bolje od ikoga i bio je savršen muzičar. Isticao se u stvaranju pesama, igara-žurki, moteta za više glasova, a ostavio je i niz balada.

Pored ove Adamove pohvale i ove preporuke grofa od Artoa, autor Igre Pilerin, da dodatno pojača interesovanje za Igru Robina i Merion, uveo je dve nezgodne interpolacije, koje su povećale broj znakova, i locirao scenu, smještajući je između sela Aiette i Boisleuk. Ove interpolacije...