Cena: |
Želi ovaj predmet: | 5 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Ostalo (pre slanja)
Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
knjiga je nekorišćena, NOVA
komedija
Emanuil Janković (autor)
Izdavač: Službeni glasnik
2008.
129 str.
Prvi prevod italijanskog pisca Karla Goldonija u srpskoj kulturi, zadivljujući prevod Emanuila Jankovića, prosvetitelja čiji je čitav život bio posvećen knjizi, ukazuje na to kako se rađao žanr komedije u srpskoj književnosti. U veoma inspirativnoj, ubedljivoj studiji „Naravoučitelna komedija“, M. D. Stefanović interpretira poetiku PRVE komedije u srpskoj književnosti, tumači likove kao nosioce ideje prosvetiteljstva i utvrđuje one izmene koje je Emanuil Janković uneo u svoj prevod, kako bi tekstu još više dodao naravoučitelnu crtu. ...
Pozornica može da deluje lekovito, mada – i to je, takođe, inovativnost Jankovićevog shvatanja dramskog teksta – naš pisac i prevodilac uvodi žanr drame u srpsku književnost i odmah mu menja status, tj. za njega je ovo prevashodno drama za čitanje, a ne za izvođenje na sceni. Na taj način još jednom je naglasio poučnost književnosti i uočio važnost knjige u ljudskom životu.
Емануило Јанковић (Нови Сад, 1758 — Нови Сад, 23. септембар 1791) био је српски писац, преводилац, природњак, књижар и штампар.[1] Емануило Јанковић био је један од познатих културних прегалаца, и по многима, ученик Доситеја Обрадовића, преводилац и један од првих српских природњака у 18. веку. Он је био први који је хтео да оснује самосталну српску штампарију, први писац трактата из физике међу Србима и први творац тзв. посрба – драма узиманих од других народа и адаптираних у српском стилу, духу и језику. Сва српска књижевност с краја 18. века често се назива постдоситејевском, јер је настајала под директним утицајима идеја које је пропагирао Доситеј Обрадовић, а људи који су је писали често се називају Доситејевим ученицима. Не треба заборавити ни да је то још увек недовољно формирана национална књижевност, настала на темељима који су зидани мимо њеног традиционалног утемељења у кутури средњег века. Тим пре су њени ствараоци и сами помало били збуњени сопственом националном свешћу сукобљеном са утицајима који су долазили из другачијих и страних европских држава. Те државе, нарочито Немачка и Мађарска, па и Француска и Италија, у овом периоду су већ имале конституисану државну и законодавну власт, као што су имале и универзитете и институције које су неговале културни живот. Због тога су Срби образовани на њиховим универзитетима након повратка у своју земљу били помало и пионири у много чему, нарочито у науци. А тадашња књижевност можда се и не би могла назвати књижевношћу у данашњем схватању те речи, али за то време је свака писана-штампана реч била драгоценост. Један од таквих културних прегалаца и по многима ученик Доситеја Обрадовића био је и Емануило Јанковић, са којим се Доситеј и дописивао, али њихова преписка није сачувана. Он је био први који је хтео да оснује самосталну српску штампарију, први писац трактата из физике међу Србима и први творац тзв. посрба – драма узиманих из књижевности других народа и адаптираних у српском стилу, духу и језику.