Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 400
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Catching the Wolf of Wall Street: More Incredible True Stories of Fortunes, Schemes, Parties, and Prison

Jordan Belfort

U ovom zadivljujućem prikazu, ozloglašeni zločesti dečko s Wall Streeta—izvorni berzanski trgovac milijun dolara tjedno—vodi nas kroz dramu dostojnu Obitelji Soprano, od FBI-eve racije na njegovu imanju do dogovora koji je sklopio kako bi cinkario svoje najstarije prijatelje i kolege na savjest koju je na kraju pronašao. Dok je njegovo kraljevstvo u propasti, a da ne spominjemo njegov brak, Vuk se suočio sa svojim najvećim izazovom kako se snaći u špaliru sudaca i odvjetnika, zadržati svoju djecu i svoju bijesnu ženu-model, i možda spasiti svoje samopoštovanje. Neće biti lako. Zapravo, za čovjeka s neviđenim apetitom za viškom, to će biti pakao. Ali čovjek u središtu jednog od najšokantnijih skandala u financijskoj povijesti uskoro ugleda svjetlo onoga što je važno za njegovu trijeznost i njegovu budućnost kao oca i muškarca.




Džordan Ros Belfort (engl. Jordan Ross Belfort; 9. jul 1962) je američki autor, motivacioni govornik i bivši deoničar. Godine 1999, priznao je krivicu na sudu zbog pronevere novca kao i zločina povezanih sa manipulacijom tržišta dionica i vođenja stranice za prodaju, kao deo prevare u koju su bile uključene kompanije koje su na tržištu zarađivale manje od 250 miliona dolara. Belfort je proveo 22 meseca u zatvoru, kao deo dogovora u kojem je pristao da svedoči protiv brojnih partnera i saradnika, takođe odgovornih za prevaru.[1] Godine 2007, izdao je memoare pod nazivom Zver sa Vol Strita, koji su pretvoreni u film koji je objavljen 2013. godine.

Detinjstvo
Belfort je rođen 1962. godine, u Bronksu u Njujorku. Odgajan je u Bejsajdu u Kvinsu, u jevrejskoj porodici. Nakon što je završio srednju školu, a krenuo na fakultet, Belfort i njegov bliski prijatelj iz detinjstva, Eliot Lovenstern su zaradili 20 hiljada dolara, tako što su prodavali italijanski sladoled iz ručnih frižidera, ljudima na lokalnoj plaži. Nakon toga, Belfort je diplomirao na Američkom univerzitetu, postavši diplomirani biolog. Džordan je planirao da iskoristi zarađeni novac kako bi otplatio zubarsku školu, pa je krenuo na univerzitet u Merilendu. To nije dugo trajalo, jer je Belfort napustio školu nakon što mu je dekan prvi dan fakulteta rekao da je zlatno doba stomatologije prošlo i da treba da napusti fakultet, ako ga je upisao samo zbog novca.

Karijera
Rani poduhvati
Svoju karijeru prodavca započeo je tako što je od vrata do vrata prodavao meso i morske plodove u Long Ajlendu, u Njujorku. Belfort u intervjuima i svojim memoarima tvrdi kako je posao postigao uspeh gotovo odmah, pa je uspeo da podigne prodaju mesa na novi nivo. Zaposlio je nekoliko radnika i prodao je 2300 kilograma govedine i ribe u prvoj nedelji rada. Ipak, posao mu je uskoro propao, nakon što je potpisao bankrot u svojoj 25. godini. Porodični prijatelj mu je pomogao da dobije posao deoničara pripravnika u kompaniji L.F Rotšild. Belfort je otpušten nakon što se kompanija susrela sa finansijskim poteškoćama povezanim sa kolapsom tržišta, poznatijim kao Crni ponedeljak, 1987. godine.

Straton Oakmont
Ubrzo posle toga, Belfort je osnovao firmu Straton Oakmont, kao deo kompanije Straton Sekjuritis, koju je naknadno otkupio od originalnog osnivača. Njegova firma je funkcionisala kao ilegalna prodavnica deonica za male firme, koja je varala ulagače navodeći ih da veruju kako su im deonice manje vredele, samo da bi bile preprodate po većoj ceni. Za vreme posedovanja firme, Belfort je uživao u razuzdanim zabavama, intenzivnoj upotrebi rekreacionih droga, naročito metahalona, koja se prodavala pod imenom „Kvalude”, koja ga je dovela do teške zavisnosti. Straton Oakmont je u jednom trenutku zapošljavala preko hiljadu prodavaca deonica i bila je umešana u problem sa deonicama u vrednosti od milijardu dolara, nakon što je javno bila iza prodaje obuće kompanije Stiv Maden. Firma je bila na meti organa reda, skoro od početka osnivanja, a njena ozloglašenost je bila inspiracija za film Vruća linija iz 2000. godine. Trinaest godina kasnije, objavljen je mega hit, ovog puta je to bio film sa elementima biografije, po imenu Vuk sa Vol Strita.

Straton Oakmont je bila pod skoro stalnom istragom Državne organizacije za osiguranje deoničara, danas poznatija kao Finansijska industrijska regulaciona vlast, još od 1989. godine. Napokon, u decembru 1996. godine, FIRV je razotkrila firmu, nakon čega je ona zatvorena. Belfort je tada optužen za prevaru i pranje novca.

Belfort je odslužio 22 meseca četvorogodišnje kazne u zatvoru Taft, u Taftu u Kaliforniji. Kako bi odslužio polovinu kazne morao je da se nagodi sa FBI-em, priznavši da je varao investitore, što ih je koštalo oko 200 miliona dolara. Naređeno mu je da otplati 110,4 miliona dolara, koje je ukrao od kupaca deonica. Dok je služio kaznu, Belfort je delio ćeliju sa Tomijem Čongom, koji ga je ohrabrio da piše o svom iskustvu kao prodavca deonica. Ostali su prijatelji i nakon izlaska iz zatvora i Belfort je naveo da je njegov prijatelj jedini zaslužan za njegov preokret u izboru profesije, postavši motivacioni govornik i pisac.

U jednom od motivacionih govora, u Dubaiju, 19. maja 2014. godine, Belfort je objasnio kako je postao pohlepan, zbog čega je na kraju i uhapšen. Izjavio je kako je 95% njegovih poslova bilo legalno, na šta su federalne organizacije odgovorile da Staton Oakmont nikada nije bila stvarna firma na Vol stritu, ni doslovno, ni figurativno.

Restitucija
Prema presudi, Belfort je bio dužan da plati polovinu svojih primanja svim klijentima, njih 1513, koje je prevario u periodu do 2009. godine. Ukupan iznos te restitucije bio je 110 miliona dolara. Oko 10 miliona dolara, od 11,6, koliko je Belfort vratio žrtvama do 2013. godine, rezultat je prodaje zemljišta na koju je izgubio pravo.

U oktobru 2013. godine, federalni tužioci su podneli žalbu protiv Belforta. Nekoliko dana kasnije, američka vlada je povukla zahtev o nepravilnosti njegovih isplata, nakon što su njegovi advokati izneli kako je on bio dužan da plaća samo polovinu svog primanja do 2009. godine, a ne kasnije. Iznos koji je platio za vreme uslovne kazne, nakon što je otišao iz zatvora, iznosio je 382.910 dolara u 2007. godini, 148.799 dolara u 2008. i 170 hiljada u 2009. godini. U ovom periodu, Belfort je pokušao da se nagodi sa američkom vladom, oko izmene njegove kazne. Konačan dogovor je bio da Belfort plaća minimalno 10 hiljada dolara mesečno, do kraja života, nakon što je sudija presudio da Belfort nije obavezan da plaća 50% svojih primanja nakon što njegova uslovna kazna istekne. Belfort takođe tvrdi kako on uplaćuje i novac koji zarađuje od javnih govora po Americi i drugih angažmana, pored 10 hiljada mesečno, kako bi što pre otplatio nanetu štetu.

Tužioci su takođe izjavili kako je Belfort pobegao u Australiju da bi izbegao porez i sačuvao svoju imovinu od oštećenih klijenata, ali su kasnije izmenili svoju izjavu koja je izašla i u magazinu Vol Strit žurnal i objavili su i službeno izvinjenje i zahtev od magazina da povuče njihovu izjavu iz štampe. Belfort je preko svoje službene internet stranice, kao i preko drugih medija, objavio da želi podneti zahtev da 100% profita od njegovih knjiga i filma Vuk sa Vol Strita ide žrtvama prevare. Međutim, u junu 2014. godine, zastupnik američke advokatske komore je izjavio kako su Belfortove tvrdnje bile neistinite. Zastupnik je pojasnio situaciju, rekavši da je dobio novac od prvobitne prodaje prava za film, koji nije kompletno uložen u otplatu štete prevarenih klijenata. Magazin BiznisVik je objavio kako je Belfort platio samo 21 hiljadu dolara oštećenim klijentima, od oko 1,2 miliona dolara, koliko je zaradio na filmu pre njegove objave. Nakon toga, Belfort je izjavio kako je predložio da 100% profita od prodaje njegovih knjiga ide u otplatu dugova, međutim vlada je odbila njegovu ponudu.

Pisanje
Belfort je napisao dva memoara, Zver sa Vol Strita i Hvatanje Zveri sa Vol Strita. Knjige su objavljene u oko 40 zemalja i prevedene su na 18 različitih jezika. Film, zasnovan na njegovim knjigama, objavljen je 2013. godine. U glavnim ulogama su bili Leonardo Dikaprio kao Belfort, Džona Hil i Margo Robi. Scenario za film je napisao Terens Vinter, a režirao ga je Martin Skorseze. Belfort je prvu knjigu napisao u periodu posle izlaska iz zatvora, nakon što je za vreme služenja kazne uništio čitavih 130 stranica knjige, jer mu se nisi sviđale. Primio je pola miliona dolara unapred od izdavačke kuće Rendom Haus, a pre objave same knjige započeo je rat i oko autorskih prava za film. Bivši tužilac advokatske komore u Americi, koji je i krivično gonio Belforta, izjavio je kako veruje da su neki detalji njegove knjige izmišljeni.

Motivacioni govori
Belfort održava motivacione govore. To uključuje turneju po Australiji na kojoj održava seminare uživo, nazvane „Istina iza njegovog uspeha”, pored ostalih prezentacija. U jednočasovnom intervjuu u kojem je pričao o svojoj karijeri, Belfort je izjavio kako najviše u životu žali što je izgubio novac drugih ljudi, pa je u jednom trenutku čak napustio studio, nakon što se uvredio na pitanje da li su njegovi trenutni finansijski poduhvati legalni. Takođe vodi i seminare o prodaji po imenu „Psihologija direktne prodaje Džordana Belforta”. Kada je tek počeo da drži govore, najviše se fokusirao na motivaciju i etiku, a nakon toga je premestio fokus na veštine prodaje i preduzetništvo.

Njegove govore vodi njegova firma Global Motivejšn. U toku 2014. godine, provodio je čak tri sedmice u mesecu po turnejama, održavajući prezentacije. Glavna tema njegovih govora je važnost poslovne etike i učenje iz njegovih grešaka koje je načinio za vreme devedesetih godina. Jedna od čestih grešaka koje spominje je verovanje da je opravdano zaobići pravila o finansijskim odredbama, samo zato što je to tada bila praksa. Zarada njegovih poslova pre održavanja seminara iznosila je oko 30—75 hiljada dolara, dok je od prodaje karata za seminare zaradio oko 80 hiljada. Glavna tema njegovih seminara jeste ono što on zove „pravolinijski sistem”, tj. saveti o sistemima prodaje. Neki kritičari su negativno reagovali na sadržaj njegovih govora, naročito na prisećanje događaja i priča iz devedesetih godina.

Kontroverze
Istraga koju su vodili magazini „7Njuz” i „Sandej mejl”, otkrila je vezu između Belforta i kompanije za zapošljavanje, po imenu Karir Patvejz Australia, koju vodi Pol Konkvest, koji je takođe većinski vlasnik firme Fejs tu Fejs trening. Ova dva brenda su izrazito promovisana na radionicama koje je Belfort održao u hotelu Itons Hil u Brizbejnu. Navodno je održao i dve radionice na temu prodaje radnicima firme Fejs tu Fejs trening.

Ista firma je primila oko 3,9 miliona dolara od vlade za vreme fiskalne 2014. godine, kao i 6,34 miliona dolara za vreme 2015. godine, zbog usluga treninga i procene. Očekivano je kako će većina tog novca biti potrošena na usluge treninga i izdavanja sertifikata, što se nije dogodilo. „9 Njuz Australija” je proglasila taj trening program prevarom, a program izdavanja sertifikata, čistom izmišljotinom.

Privatni život
Za vreme vođenja firme Straton Oakmont, Belfort se razveo od svoje prve žene, Deniz Lombardo. Posle toga, oženio se Britankom koja je odrasla u Bruklinu, manekenkom po imenu Nadin Karidi. Par se upoznao na jednoj zabavi. Imaju dvoje dece. Par se razišao zbog njenih tvrdnji da je Belfort bio nasilan, naročito nakon problema sa zavisnošću i afera sa drugim ženama. Razveli su se 2005. godine.

Belfort je bio i poslednji vlasnik luksuzne jahte Nadin koja je prvobitno napravljena za Koko Šanel, 1961. godine. Jahta je u njegovom vlasništvu dobila ime po njegovoj tadašnjoj ženi. U junu 1996. godine, jahta je potonula negde na istočnoj obali Sardinije, nakon što su italijanske mornaričke specijalne snage spasile sve koju su bili na brodu. Belfort je kasnije izjavio kako je insistirao da isplove po jakom vetru, iako ga je njegov kapetan savetovao da to ne čini. To je dovelo do potonuća broda, nakon što su talasi polupali palubu.

Od 2015. godine, Belfort je veren za dugogodišnju devojku, En Kop.

Belfort je takođe i obožavalac tenisa.