Crvene magle su verovatno najbolji malo poznati roman u srpskoj književnosti. Objavljene 1922. godine, brzo su svom autoru donele ugled umerenog moderniste. Vasić je bio pisac koji je duboko osećao ritam i dramu modernog doba, ali je nju umeo da iskaže mirnim i razumljivim načinom, koji je proslavio jednog Ivu Andrića.Junaci Vasićeve proze razoreni su ratom. Njihova žrtva i njen smisao te žrtve, po rečima Mila Lompara, osnova su njegovog pogleda na svet. „Po­red ra­ta, u pri­po­vet­ka­ma na­zna­če­na, a u ro­ma­nu Cr­ve­ne ma­gle umet­nič­ki upe­ča­tlji­vo spro­ve­de­na, je­ste te­ma lju­ba­vi i ra­zor­ne čul­no­sti. Erot­ska strast ne zna za ogra­ni­če­nja i rat, ona ne vo­di ra­ču­na o pa­la­nač­kim ob­zi­ri­ma, već zah­te­va re­a­li­za­ci­ju, ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju, sad i od­mah. Za Va­si­će­ve ju­na­ke lju­bav je bor­ba, su­kob – bo­dle­rov­ska ide­ja o lju­ba­vi kao bor­bi i osva­ja­nju. I lju­bav, kao rat, iz­i­sku­je žr­tvu.“Dragiša Vasić je bio srpski pisac, političar, advokat. Njegov život neraskidivo je povezan sa državnim turbulencijama, pa je i njegova spisateljska sudbina bila da bude marginalizovan i gotovo zaboravljen.Dragiša Vasić je studirao književnost i prava, postao ugledni profesor i pravnik u Beogradu, ali je uvek naginjao književnosti, kojoj se kasnije sasvim posvetio. Još jedna njegova strast bila je politika kojom se u zrelom dobu aktivno bavio. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, bio povezan sa organizacijom Crna ruka, za čijeg se člana – Dragutina Dimitrijevića Apisa, zalagao čak kod Pašića.Jedan deo stvaralačkog rada Dragiše Vasića tiče se srpske istorije. Ovekovečio je burni Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage u delu Devetsto treća koje i danas intrigantno i otkriva neke detalje vezane za tadašnju političku scenu koje su malo poznate. Smatra se da mu je dosta materijala za to delo dao poručnik Mihailo Vemić.Još jedan istorijski momenat sačuvan u njegovom delu, tačnije u zbirci pripovedaka Utuljena kandila je i prelaz preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Ovo nije samo istorijski spis već nadahnut i literarno snažan.Najpoznatiji roman Crvene magle Dragiše Vasića bavi se vrlo pipavim pitanima, neobičnim za našu kulturu i literaturu – dilema između ljubavi i dužnosti prema zemlji, dezerterstvo, preispitivanje ideala. Kažu da se ovom knjigom Vasić zamerio komunistima.Kao jednom od uglednijih ljudi toga vremena, dodeljena mu je titula akademika, a vrlo brzo Dragiša Vasić postao potpredsednik Srpskog kulturnog kluba sa sedištem u tadašnjem Kapetan Mišinom zdanju, odmah po njegovom osnivanju u Beogradu 1937. godine.Malo je poznata činjenica da se iako politički aktivan Vasić nakon kapitulacije povlači u svoje rodno mesto i povlači se iz javnog života. Kada čuje za formiranje partizanskih odreda u takovskom okrugu, shvata da bi mogao pasti u njihove ruke i imati problema zbog svojih predratnih javno iznošenih stavova, pa odlučuje da priđe pokretu Draže Mihailovića. Po naređenju pukovnika Mihailovića Dragiša Vasić ubrzo stiže u štab u mesto zvano Babina Glava na Ravnoj gori. Pukovnik Mihailović je dobro znao predratne zasluge Dragiše Vasića pa ga je ubrzo uvrstio u svoj štab kao političkog delegata. Vasić je počeo da politički uzdiže četnički pokret. Ubrzo, pukovnik Mihailović postavlja Vasića za svog ličnog delegata, a zatim i za političkog delegata čitave Vrhovne komande.Još uvek nije sasvim jasno kako je Dragiša Vasić završio. Mnogi su smatrali da je kao i drugi pripadnici pokreta, poput Đurišića, Ostojića i Lalatovića pogubljen u Jasenovcu, ali postoji teorija i da je bio uhvaćen i zatočen u banjalučkoj gimnaziji, možda pripreman da bude svedok na suđenju Draži Mihailoviću. Zapisnici sa suđenja i presuda nigde ne postoje.Iako je Dragiša Vasić rehabilitovan njegova dela su ostala nepoznata široj publici. Portalibris je rešio da ispravi tu nepravdu i da ove knjige ponovo izda.Pad sa građevine su Vasićeve pripovetke koje govore o prelomnim, upečatljivim trenucima u ljudskom životu kao što je svedočenje nečijem stradanju, smrt životnog partnera, nesvakidašnji susret… Autor majstorski predstavlja raznolike ličnosti kroz njihov govor, postupke, pisma, unutrašnji monolog. U nušićevskom maniru prikazuje trgovce, lažnu gospodu, osuđenike, alkoholičare, ostavljajući utisak na čitaoce da sve te ljude odnekud poznaju.Vitlo su takođe pripovetke Dragiše Vasića – zbirka koja izuzetno upečatljivo i snažno beleže intiman unu­trašnji doživljaj neke životne senzacije – od detinje traume do ratnih šokova, ljubavnih situacija, teških životnih izazova. Za razliku od Devetsto treće i romana Crvene magle, u kojima se Vasić drži hronologije i gde dominiraju događaji, ovde je akcenat na osećanjima, na onom neponovljivom unutrašnjem proživljavanju stvarnosti koji svako nosi u svojoj glavi i srcu, i koji samo vešti pripovedači umeju da prenesu u formu priče.******Autor Dragiša VasićNaslov Crvene magleMeki povezДрагиша Васић је, можда, и најбоље објаснио менталитетски профил Србина притешњеног савременим стегама, полугама, копчама, ђаволским канџама кад каже за једног свог јунака да ће радије кренути у рат, јер, постоји шанса да рат и преживи, него да у миру отплаћује рате кредита, камате, зеленаше и подноси то људско смеће - јер, од тог смрада ће сигурно умрети!15/41