Два су бора напоредо расла,Међу њима танковрха јела;То не била два бора зелена,Ни међ’ њима танковрха јела,Већ то била два брата рођена:Једно Павле, а друго Радуле,Међу њима сестрица ЈелицаБраћа сеју врло миловала,Сваку су јој милост доносила,Најпослије ноже оковане,Оковане сребром, позлаћенеКад то вид’ла млада Павловица,Завидила својој заовици,Па дозива љубу Радулову:„Јетрвице, по Богу сестрице!„Не знаш кака биља од омразе?„Да омразим брата и сестрицу.”Ал’ говори љуба Радулова.„ој Бога ми, моја јетрвице!„Ја не знадем биља од омразе,„А и да знам, не бих ти казала:„И мене су браћа миловала,„И милост ми сваку доносила.”Кад то зачу млада Павловица,Она оде коњма на ливаду,Те убоде вранца на ливади,Па говори своме господару:„На зло, Павле, сеју миловао,„На горе јој милост доносио!„Убола ти вранца на ливади.”Павле пита сестрицу Јелицу:„Зашто, сејо? да од Бога нађеш!”Сестрица се брату кунијаше:„Нисам, брате, живота ми мога!„Живота ми и мога и твога!”То је братац сеји вјероваоКад то виђе млада Павловица,Она оде ноћу у градину,Т заклала сивога сокола,Па говори своме господару:„На зло, Павле, сеју миловао,„На горе јој милост доносио!„Заклала ти сивога сокола.”Павле пита сестрицу Јелицу:„Зашто, сејо? да од Бога нађеш!”Сестрица се брату кунијаше:„Нисам, брате, живота ми мога!„Живота ми и мога и твога!”И то братац сеји вјеровао.Кад то виђе млада Павловица,Она оде вече по вечери,Те украде ноже заовине,Њима закла чедо у колевци.Кад у јутру јутро освануло,Она трчи своме господаруКукајући и лице грдећи:„На зло, Павле, сеју миловао,„На горе јој милост доносио!„Заклала ти чедо у колевци;„Ако ли се мене не вјерујеш,„Извади јој ноже од појаса.”Скочи Павле, кан’ да се помами,Па он трчи на горње чардаке,Ал’ још сестра у душеку спава,Под главом јој злаћени ножеви;Павле узе злаћене ножеве,Па их вади из сребрних кора,Али ножи у крви огрезли;Кад то виђе Павле господару,Трже сестру за бијелу руку:„Сејо моја, да те Бог убије!„Куд ми закла коња на ливади„И сокола у зеленој башчи,„Зашт’ ми закла чедо у колевци?”Сестрица се брату кунијаше:„Нисам, брате, живота ми мога!„Живота ми и мога и твога!„Ако ли ми не вјерујеш клетви,„Изведи ме у поље широко,„Па ме свежи коњ’ма за репове,„Растргни ме на четири стране.”Ал’ то братац сеји не вјерова,Већ је узе за бијелу руку,Изведе је у поље широко,Привеза је коњ’ма за репове,Па их одби низ поље широко.Ђе је од ње капља крви пала,Онђе расте смиље и босиље;Ђе је она сама собом пала,Онђе се је црква саградила.Мало време за тим постајало,Разбоље се млада Павловица,Боловала девет годин’ дана,Кроз кости јој трава проницала,У трави се љуте змије легу,Очи пију, у траву се крију.Љуто тужи млада Павловица,Па говори своме господару:„Ој чујеш ли, Павле господару!„Води мене заовиној цркви,„Не би ли ме црква опростила.”Кад то чуо Павле господару,Поведе је заовиној цркви;Кад су били близу б’јеле цркве,Ал’ из цркве нешто проговара:„Не ид’ амо, млада Павловице:„Црква тебе опростити не ће.”Кад то зачу млада Павловица,Она моли свога господара:„Ој Бога ти, Павле господару!„Не води ме двору бијеломе,„Већ ме свежи коњ’ма за репове,„Па ме одби низ поље широко,„Нек ме живу коњи растргају.”То је Павле љубу послушао:Привеза је коњ’ма за репове,Па је одби низ поље широко.Ђе је од ње капља крви пала,Онђе расте трње и коприве;Ђе је она сама собом пала,Језеро се онђе провалило,По језеру вранац коњиц плива,А за њиме злаћена колевка,На колевци соко тица сива,У колевци оно мушко чедо,Под грлом му рука материна,А у руци теткини ножеви.******Bog nikom ne ostaje dužanSrpske narodne Bogougodne pesmeMeki povez11/6