Njegovo carsko visočanstvoMohamed Reza Šah PahlaviArijamer šahinšah IranaMeki povezMeđunarodna politika 1969Izabrana dela savremenih državnikaMohamed Reza Pahlavi poznat i kao Mohamed Reza Šah, je bio poslednji iranski šah.Na vlast je došao nakon abdikacije oca Reze Pahlavija pod sovjetsko-britanskim pritiskom zbog njegove simpatije prema Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. U ustavnoj krizi 1953. došao je u sukob s predsednikom vlade i vođom Nacionalne stranke Irana Mohamedom Mosadikom, koji se protivio velikim ovlašćenjima šaha i učestvovanju stranoga kapitala u iranskoj naftnoj industriji. Mohamed Reza Pahlavi se sklonio u Italiju, ali se posle intervencije vojske, koja mu je pružila podršku, vratio u zemlju i oborio Mosadika s vlasti. Reformama 1963. pokušao je da modernizuje državu. Povezanost s američkim kapitalom, preterano bogaćenje i odvlačenje bogatstva iz zemlje, nedemokratski režim vlasti s osloncem na vojsku i nasilno gušenje opozicije, izazvali su otpor naroda, na koji su počeli najviše uticati verski vođe muslimana šiita. Nezadovoljne mase, predvođene ajatolahom Ruholahom Homeinijem, sprovele su revoluciju protiv šaha i dinastije Pahlavi, pa je Mohamed Reza pod sveopštim pritiskom 1979. napustio zemlju. Kada je u martu 1979. referendumom izglasana Islamska nacionalna republika Iran, vlast dinastije Pahlavi formalno je prestala.Sa jugoslovenskim liderom Titom u poseti Beogradu, 1973.Šah sa suprugom Farom posećuje indijsku premijerku Indiru Gandi. Slika je iz 1970. godineMohamed Reza Šah uzeo je titulu Šahanšah („Kralj kraljeva“)[3] 26. oktobra 1967. On je bio je drugi i poslednji monarh Pahlavijeve kuće. Mohamed Reza Šah Pahlavi je imao nekoliko drugih titula, uključujući naslov Arijamer („Svetlost Arijaca“) i Bozorg Arteštaran („Vrhovni komandant“). Njegov san o onome što je nazivao „velikom civilizacijomMohamed Reza je došao na vlast tokom Drugog svetskog rata nakon što je Anglo-sovjetska invazija prisilila abdikaciju njegovog oca, Reza Šah Pahlavija. Tokom vladavine Mohameda Reze, naftnu industriju u britanskom vlasništvu nakratko je nacionalizovao iranski premijer Mohamed Mosadik sve dok državni udar podržan od Velike Britanije i SAD-a nije svrgnuo Mosadika i vratio strane naftne kompanije prema Sporazumu o konzorcijumu iz 1954. godine.[6]U oktobru 1971. Iran je obeležio godišnjicu od 2.500 godina neprekidne persijske monarhije od osnivanja Ahemenidskog carstva od strane Kira Velikog. Paralelno sa ovom proslavom, Mohamed Reza je promenio merilo iranskog kalendara iz hedžre na početak Prvog persijskog carstva, mereno od krunisanja Kira Velikog.[7] Mohamed Reza je takođe uveo Belu revoluciju, seriju ekonomskih, socijalnih i političkih reformi sa proklamovanom namerom transformisanja Irana u globalnu silu i modernizacije nacije nacionalizacijom određenih industrija i davanjem biračkog prava ženama. Tokom njegove 38-godišnje vladavine, Iran je potrošio milijarde na industriju, obrazovanje, zdravstvo i oružane snage i uživao je stope ekonomskog rasta veće od Sjedinjenih Država, Engleske i Francuske. Nacionalni dohodak takođe je porastao 423 puta. Do 1977, iranski izdaci za oružane usluge učinili su ga petom najjačom vojnom silom na svetu.[8]Mohamed Reza izgubio je podršku šiitskog sveštenstva Irana i radničke klase zbog navodne korupcije povezane sa njim i kraljevskom porodicom, ugušivanja političkih disidenata putem iranske obaveštajne agencije SAVAK (uključujući hapšenje do 3.200 političkih zatvorenika), široko rasprostranjeno mučenje i zatvaranje političkih neistomišljenika,[9] proterivanje stranke Tudeh, podrške SAD-a i Velike Britanije njegovom režimu, njegove politika modernizacije, sekularizma, sukob sa bogatim trgovcima poznatim pod imenom bazari, odnosa sa Izraelom i sukoba sa levičarima i islamistima.Do 1978. godine, ovaj politički nemir postao je narodna revolucija koja je dovela do svrgavanja monarhije.[10] Masakr na trgu Jaleh, gde je njegova vojska pokosila stotine do hiljade demonstranata;[11] požar Bioskopa Reks, podmetnuti požar za koji je uglavnom ali pogrešno okrivljivan na SAVAK u Abadanu; prebezi i pobune u oružanim snagama,[12] Muharem protesti preko 5 miliona Iranaca; i sastanak zapadnih lidera koji je šah smatrao povlačenjem njihove podrške, učinili je njegovu poziciju u Iranu neodrživom. On je otišao iz Irana u egzil[13] 17. januara 1979. Mada je šak govorio na Zapadu da on preferira da napusti zemlju, nego da puca na svoj narod,[14] broj ljudi koje su šah i njegova vojska ubili tokom revolucije kreću se od 2000 (zapadne procene) do 60000 (tvrdnje Islamske Republike Iran).[15] Ubrzo nakon toga, Iranska monarhija je formalno ukinuta, a Iran je proglašen islamskom republikom koju je vodio Ruholah Homeini (na zapadu poznat kao Ajatolah Homeini). Šah je umro u egzilu u Egiptu, čiji mu je predsednik Anvar Sadat odobrio azil.4/25