ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

DŽONATAN SVIFT MEMOARI KAPETANA DŽONA KRAJTONA
Meki povez
Izdavač -Izdavačko preduzeće RAD
Edicija Reč i misao

Džonatan Svift (engl. Jonathan Swift; Dablin, 30. novembar 1667 — Dablin, 19. oktobar 1745) je bio irski književnik, satiričar, pisac pamfleta. Čuven je po delu `Guliverova putovanja`. Sva svoja dela je objavljivao pod pseudonimima ili anonimno. Poznat je i kao majstor dva oblika satire.

Džonatan Svift
Jervas-JonathanSwift.jpg
Džonatan Svift
Datum rođenja
30. novembar 1667.
Mesto rođenja
Dablin, Kraljevstvo Irska Kraljevstvo Irska
Datum smrti
19. oktobar 1745. (77 god.)
Mesto smrti
Dablin, Kraljevstvo Irska Kraljevstvo Irska
Škola
Trinity College Dublin, Hertford College
Najvažnija dela
Guliverova putovanja
Drejperova pisma
Potpis

Biografija Uredi

Mladost Uredi
Rođen je u Dablinu kao drugo dete Džonatana i Abigeil Erik Svift. Otac mu je rođen u Irskoj, a majka u Engleskoj. Otac mu je umro sedam meseci pre njegova rođenja. O njegovom detinjstvu se malo zna, a činjenice o njemu su često kontradiktorne. Veruje se da mu se majka vratila u Englesku još dok je Džonatan bio jako mlad. Ostavila je Džonatana kod familije svoga oca. O mladom Džonatanu se najviše brinuo njegov ujak Godvin. Godvin je poslao Džonatana u Kilkeni gimnaziju zajedno sa rođacima. Bila je to gimnazija koju je pohađao i filozof Džordž Berkli.

Od 1682. studirao je na Triniti koledžu u Dablinu, na kome je diplomirao 1686. Dok je spremao magistraturu politički nemiri u Irskoj prisilili su ga da ode u Englesku. Majka mu je pomogla da dobije položaj sekretara i ličnog pomoćnika Ser Vilijama Templa na Mur Parku. Vilijama Templ je bio diplomat, koji je bio zaslužan za Trojnu Alijansu 1668. Templ je otišao u penziju i na svom imanju je gajio baštu i pisao memoare. Svift je zadobio Templovo poverenjee pa je bio upoznat sa stvarima velikoga značaja. Nakon tri godine službe Templ je Svifta predstavio kralju Vilijamu III od Engleske. Slao ga je u London da urgira kod kralja da prihvati zakon za trojni parlament.

Tokom boravka kod Templa upoznao je Ester Džonson, tada osmogodišnju devojčicu, koja je bila ćerka jednoga od slugu. Bila je bez oca, a Svift je bio njen tutor i mentor. dao joj je nadimak Stela, a njih dvoje su čitav život bili u bliskim odnosima.

Svift je 1690. napustio Templa i otišao je u Irsku zbog zdravlja. nakon godinu dana vratio se u Mur Park. Svift je celi život patio od Menijerove bolesti. Za vreme drugoga boravka kod Templa magistrirao je 1692. u Hertford koledžu na univerzitetu Oksford. Očajnički je pokušavao da nađe bolji posao, pa je uz Templovu pomoć postao sveštenik Irske crkve, a 1694. dobio je parohiju u diocenozi Konor u Kilrutu. Izgleda da je Svift tu bio izolovan u maloj udaljenoj zajednici, daleko od centara moći i uticaja. Dok je bio u Kilrutu bio je u romantičnoj vezi sa Džejn Varing. U jednom pismu nudio joj je brak i rekao je da će napustiti Irsku, ako ga odbije. Izgleda da ga je odbila, jer se Svift vratio u Englesku i ponovo je bio u službi kod Templa 1696. Tu je ostao do Templove smrti. Templu je pripremao memoare. tokom toga vremena napisao je satiru, koja je bila kritika Templovoga eseja. Satiru je publikovao tek 1704.

Templ je umro 1699. Svift je ostao kratko u Engleskoj da završi Templove memoare možda se nadajući da će neko priznati njegov rad i ponuditi mu odgovarajuće zaposlenje u Engleskoj. Međutim pojedini Templovi prijatelji i rodbina su zamrzili Svifta, jer se u memoarima našlo indiskretnih detalja, koji su im smetali. Neuspešno je pokušao da nađe zaposlenje kod kralja. Dobio je ponudu da bude sekretar i i kapelan grofa od Berklija, jednoga od vrhovnih sudija Irske. Kada je doputavao do Irske to mesto je već bilo popunjeno. Međutim radio je kao kapelan u larakoru, ageru i Dablinu. Kao kapelan erla Berklija većinu vremena je proveo u Dablinu i često je putovao u London. Napisao je 1701 politički pamflet.

Pisac Uredi

Svift je 1702. doktorirao na Triniti koledžu u Dablinu. Za vreme poseta Londonu Svift je objavio dve knjige `A tale of a Tub` `The Battle of the Books` i počeo je sticati ugled kao pisac. Upoznao se tada i postao prijatelj sa Aleksandrom Poupom, Džonom Gejom i Džonom Arbutnotom.

Svift je tih godina postao politički aktivan. Od 1707. do 1709, a opet 1710. Svift je bio u Londonu. Neuspešno se tada zalagao kod vigovske administracije u ime irskoga klera oko jednoga vlasničkoga problema. Torijevci, koji su bili u opoziciji pokazali su više razumevanja za njegove zahteve. Torijevci su kad su došli na vlast 1710. Svifta regrutovali da bude urednik Egzamajnera. Svift je 1711. objavio politički pamflet „Ponašanje saveznika“, u kome je napao vigovsku vlast zbog njihove nesposobnosti da završi dugi rat sa Francuskom. Torijevci su vodili tajne razgovore sa Francuzima i ti razgovori su doveli do Utrehtskog mira 1713, kojim je završen Rat za špansko nasleđe.

Džonatan Svift je bio deo unutrašnjeg kruga torijevske vlasti i često je bio posrednik u unutrašnjim sporovima između ministra spoljnih poslova i ministra finansija i premijera. Svađa dvojice ključnih torijevskih vođa rezultovala je ostavkom premijera Roberta Harlija. Kada je umrla kraljica Ana, a na vlast došao kralj Džordž I vigovci su se vratili na vlast, a vođama torijevaca je suđeno jer su vodili tajne pregovore sa Francuzima.

Zrelost Uredi

Pred pad torijevske vlasti Svift se nadao da će ga nagraditi unosnim crkvenim položajem u Engleskoj. Međutim kraljica Ana nije obožavala Svifta, pa je sprečila te namere. Najbolje što su mu mogli osigurati bio je položaj dekana Sent Patrika u Dablinu. Kada su se vigovci vratili na vlast za Svifta nije bilo druge nego da ode u Irsku. Kada se vratio u Irsku iskoristio je svoju sklonost pamfletima i podržao je irsku stvar, tako da je dobio status irskoga patriote.

Tih godina započeo je i svoje remek-delo „Guliverova putovanja“. Veliki deo materijala oslikavao je politička iskustva. Epizoda kada Guliver gasi požar na palati Liliputanaca urinirajući na palatu predstavlja metaforu torijevskoga nezakonitoga mirovnoga ugovora, kojim su napravili dobro delo na nesretan način. Dugo je odlagao put u London i konačno je 1726. otputovao u London sa svojim delom „Guliverova putovanja“. Odseo je kod prijatelja Aleksandra Popa. Džon Gej i Džon Arbutnot su mu pomogli da anonimno štampa delo. Prvo je odštampano 1726. i odmah je postglo veliki uspeh. Štampano je još dva puta te godine i još jednom početkom 1727. Francuski, nemački i holandski prevodi su se pojavili 1727. Ilegalno je štampano na irskom 1727.

Svift se 1727. vratio u Englesku i odseo je ponovo kod Aleksandra Popa. Poseta je bila kratka, jer je dobio poruku da Ester Džonson umire, pa se zbog toga vratio kući. Umrla je januara 1728. Svift je umro 19. oktobra 1745. Sahranjen je pored Ester Džonson.

Eseji, trakti, pamfleti, članci Uredi
`A Meditation upon a Broomstick` (1703—1710): Full text: Blackmask
`A Critical Essay upon the Faculties of the Mind` (1707—1711)
The Bickerstaff-Partridge Papers (1708—1709): Full text: U of Adelaide
`An Argument against Abolishing Christianity` (1708 — 1711): Full text: U of Adelaide
The Intelligencer (with Thomas Sheridan) (1710-????): Text: Project Gutenberg
The Examiner (1710): Texts: Ourcivilisation.com, Project Gutenberg
`A Proposal for Correcting, Improving and Ascertaining the English Tongue` (1712): Full texts: Jack Lynch, U of Virginia
`On the Conduct of the Allies` (1713)
`Hints Toward an Essay on Conversation` (1713): Full text: Bartleby.com
`A Letter to a Young Gentleman, Lately Entered into Holy Orders` (1720)
`A Letter of Advice to a Young Poet` (1721): Full text: Bartleby.com
The Drapier`s Letters (1724, 1725): Full text: Project Gutenberg
`Bon Mots de Stella` (1726): a curiously irrelevant appendix to `Gulliver`s Travels`
`An Essay on the Fates of Clergymen`: Full text: JaffeBros
`A Treatise on Good Manners and Good Breeding`: Full text: Bartleby.com
`On the Death of Esther Johnson`: Full text: Bartleby.com
`An Essay On Modern Education`: Full text: JaffeBros
Poeme Uredi

Ilustracija iz 1850.
`Ode to the Athenian Society` 1692 (first published work)
Poems of Jonathan Swift, D.D. Texts at Project Gutenberg: Volume One, Volume Two
`Baucis and Philemon` (1706—1709): Full text: Blackmask
`A Description of the Morning` (1709): Full annotated text: U of Toronto; Another text: U of Virginia
`A Description of a City Shower` (1710): Full text: U of Virginia
`Cadenus and Vanessa` (1713): Full text: Blackmask[mrtva veza]
`Phillis, or, the Progress of Love` (1719): Full text: theotherpages.org
Stella`s birthday poems:
1719. Full annotated text: U of Toronto
1720. Full text: U of Virginia
1727. Full text: U of Toronto
`The Progress of Beauty` (1719—1720): Full text: OurCivilisation.com
`The Progress of Poetry` (1720): Full text: theotherpages.org
`A Satirical Elegy on the Death of a Late Famous General` (1722): Full text: U of Toronto
`To Quilca, a Country House not in Good Repair` (1725): Full text: U of Toronto
`Advice to the Grub Street Verse-writers` (1726): Full text: U of Toronto
`The Furniture of a Woman`s Mind` (1727)
`On a Very Old Glass` (1728): Full text: Gosford.co.uk
`A Pastoral Dialogue` (1729): Full text: Gosford.co.uk
`The Grand Question debated Whether Hamilton`s Bawn should be turned into a Barrack or a Malt House` (1729): Full text: Gosford.co.uk
`On Stephen Duck, the Thresher and Favourite Poet` (1730): Full text: U of Toronto
`Death and Daphne` (1730): Full text: OurCivilisation.com
`The Place of the Damn`d` (1731): Full text
`A Beautiful Young Nymph Going to Bed` (1731): Full annotated text: Jack Lynch; Another text: U of Virginia
`Strephon and Chloe` (1731): Full annotated text: Jack Lynch; Another text: U of Virginia
`Helter Skelter` (1731): Full text: OurCivilisation.com
`Cassinus and Peter: A Tragical Elegy` (1731): Full annotated text: Jack Lynch
`The Day of Judgment` (1731): Full text
`Verses on the Death of Dr. Swift, D.S.P.D.` (1731—1732): Full annotated texts: Jack Lynch, U of Toronto; Non-annotated text:: U of Virginia
`An Epistle To A Lady` (1732): Full text: OurCivilisation.com
`The Beasts` Confession to the Priest` (1732): Full annotated text: U of Tor