ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Dojna Galić Bar
Prave slike i oblici istorijskog pamćenja i njihovih kasnijih uticaja na budućnost na nalaze se isključivo i samo u istorijskim događajima kakve nam zvanična verzija istorije nudi. Stvarnija slika jednog istorijskog perioda postulirana je mnogo više unutar diskurzivnog sistema, koji nam omogućava da predstavimo prošle događaje kao sadašnje istorijske činjenice. Život i misija prvog samoproglašenog mesije, žene - Ane Li, njenog života u Engleskoj i puta u „obećanu zemlju` Ameriku gde osniva jednu od najvećih verskih zajednica - koloniju Šejkera osnovna je dramaturška i semantička okosnica istoimenog romana Dojne Galić Bar. Ali ličnost veoma složene psihološke konstitucije, kakva zaista jeste Ana Li, u snažnom osećanju udvajanja dolazi u poziciju projektovane slike o sebi, opisane u romanu znatnom psihološkom uzbudljivošću i osećajem za nijanse, pogotovu u kasnijim poglavljima romana kada projektovanje doživljaja i duševnih stanja na fizička stanja i fizičke zakonomernosti, obogaćuje fabulu ali i dramaturgiju uzajamnosti između junaka romana. Samim tim svi likovi koji se dotiču Anine misije neminovno bivaju i njoj podređeni, direktno ili posredno, što ovaj roman značajno odmiče od ideje romansirane biografije, kakvim se može na prvi pogled učiniti. Ana Li je nešto mnogo više; uspeo pokušaj da se dosegnu granice ljudske egzistencije, mržnje i ljubavi, emanacija Boga u mislima i delima... što rezulitra romanesknom i književnom zavodljivošću ali i, što je važnije, Dojna Galić Bar stvara homogen i celovit misaoni sitem, kako književnih likova tako i romana u celini. U temelju romana o duboko individualizovanom, subjektivno-patološkom doživljaju vere počiva smisleni kontrapunkt - sumnja, koja se proteže na osnovne misaone refleksije glavnih književnih likova, („Ti si bolesna, čedo, od najgore bolesti čovečanstva, a to je sumnja u Hrista i njegovu moć!` - razgovor između Ane Li i njene majke). Prevazilaženje sumnje je glavni put za konstituisanje celovite ličnosti koja se, u slučaju Ane Li, Džejmsa Vitekera i Šejkera, pretvara u dogmu i isključivost dok, u slučaju sestara Benet, Lore, Pjera, Georga, sumnja postaje samo potvrda ljudske strane njihove ličnosti. Sa sigurnošću možemo tvrditi da je Dojna Galić Bar namerno posle temeljnog postuliranja likova i radnje ostavila smislu da se sam razvija u pravcu sticanja iskustveno profilisanog identiteta i integriteta svake ličnosti ponaosob...