Godina izdanja: 1977
ISBN: 78
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Žan de La Fonten / Jean de La Fontaine
Ilustracije: Gianni Benvenuti
Prevod: Dragoslav Ilić, Slobodan Petković i Branko Jovanović
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd
Godina: 1977
Obim: 140 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Knjiga „Lafontenove basne“ predstavlja jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti, u kojem je čuveni francuski pesnik Žan de Lafonten kroz likove životinja prikazao ljudske vrline i mane.

Ova zbirka je obavezna školska lektira, ali i omiljeno štivo za decu i odrasle jer na duhovit i poučan način prenosi vanvremenske životne mudrosti.

Ova knjiga je obeležila odrastanje generacija u bivšoj Jugoslaviji, a prepoznatljiva je po specifičnom, luksuznom formatu i vrhunskom umetničkom pečatu.

Ono što ovo izdanje čini jedinstvenim jesu vrhunske, nostalgične ilustracije u boji koje potpisuje poznati italijanski slikar i umetnik Benvenuto Benvenuti. Njegovi crteži daju knjizi dubinu i čine da likovi životinja izgledaju kao na pravoj pozorišnoj sceni.

Najpoznatije basne u knjizi:
- Cvrčak i mrav – Pouka o važnosti rada, planiranja i štetnosti lakomislenosti.
- Gavran i lisica – Lekcija o tome kako laskavci koriste tuđu lakovernost i taštinu.
- Zec i kornjača – Priča koja dokazuje da upornost i staloženost pobeđuju preveliku samouverenost i brzinu.
- Lav i miš – Dokaz da i najmoćnijima nekada treba pomoć slabijih i da se dobrota vraća.



Žan de Lafonten (fr. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 — Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac.

Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (fr. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (fr. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (fr. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova.

Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (fr. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (fr. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima.

U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, `Evnuha` (fr. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu `Adonis` 1658, inspirisan Ovidijem. Lafonten je `Adonisa` posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (fr. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (fr. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike.

Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova `Dogodovštine i vesti u stihu` (fr. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke `Đokonda` (fr. Joconde) i `Rogonja i srećni` (fr. Le Cocu battu et content).

U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (fr. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (fr. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (fr. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo - basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom `Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena` (fr. Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (fr. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige `Dogodovštine i vesti` je bilo zabranjeno. U periodu 1667-1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih `Odabranih basni`. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (fr. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov `Susret` (fr. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju `Astrea` (fr. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta.

Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne `Dogodovštine i vesti` a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih `Dogodovština i vesti`. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji.

Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.


Ilustrator ovog kultnog izdanja je slavni italijanski umetnik Đani Benvenuti (Gianni Benvenuti). Rođen je u Toskani 1926. godine, a studirao je na Departmanu za arhitekturu na Univerzitetu u Milanu. Karijeru je započeo kao slikar i dizajner, da bi se kasnije, tokom šezdesetih godina, uspešno okrenuo i skulpturi. Svetsku slavu stekao je kao ilustrator književnosti za decu. Ilustrovao je više od 50 knjiga koje su prevedene na desetine jezika širom sveta. Pored Lafontena, kreirao je nezaboravne vizuelne svetove za Grimove bajke, * Snežnu kraljicu*, Hiljadu i jednu noć, kao i zbirke japanskih i ruskih narodnih bajki.

Benvenutijev stil u ovoj knjizi prepoznatljiv je po nekoliko umetničkih elemenata koji su fascinirali decu u bivšoj Jugoslaviji. Životinje u njegovim basnama nisu samo nacrtane u prirodi; one nose raskošnu i detaljnu odeću inspirisanu francuskim 17. vekom (iz doba samog Lafontena). Možete videti lisice u damskim haljinama sa čipkom ili vukove sa šeširima i dvorskim ogrtačima. Svaka ilustracija ima dubinu i izgleda kao bogato oslikana pozorišna scena. Svetlost, senke i arhitektura u pozadini rađeni su sa preciznošću koja odaje njegovo arhitektonsko obrazovanje. Životinjski likovi imaju neverovatno ljudske izraze lica – od lukavstva i ponosa do straha i tuge, što je savršeno pratilo satirični duh Lafontenovih pouka.