Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-7501-052-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dositej 1998 157 strana

odlična očuvanost

`Sveto i profano` (The Sacred and the Profane) Mirče Elijadea je fundamentalno delo u oblasti fenomenologije i istorije religije koje istražuje
dva fundamentalna načina postojanja čoveka u svetu: sveti (sakralni) i profani (sekularni).
Elijadeova centralna teza je da, za religioznog čoveka (homo religiosus), svet nije homogen, već podeljen na ove dve suprotstavljene sfere, dok za modernog, sekularnog čoveka, ta podela u velikoj meri nestaje.

Ključni koncepti:

Sakralno i profano kao suprotnosti: Elijade definiše sveto kao manifestaciju `potpuno drugačije` (wholly other) stvarnosti, nečega što pripada transcendentnom poretku. Profano predstavlja svakodnevnu, običnu stvarnost, svet bez božanske intervencije.
Hijerofanija: Ovo je ključni pojam koji označava manifestaciju svetog u profanom objektu ili pojavi (npr. u kamenu, drvetu, nekom ritualu ili viziji). Kroz hijerofaniju, običan predmet gubi svoju profanu funkciju i postaje sui generis svet, a da pritom fizički ostaje isti.
Sveto vreme i sveti prostor:
Sveti prostor se uspostavlja kroz hijerofaniju, stvarajući `Centar Sveta` (Axis Mundi), fiksnu tačku koja omogućava orijentaciju u inače haotičnom, homogenom profanom prostoru.
Sveto vreme je mitsko, ciklično vreme obnavljanja (kao što je vreme stvaranja, illud tempus), koje se ritualima iznova aktualizuje. Profano vreme je, nasuprot tome, linearno i nepovratno.
Homo religiosus: Elijade analizira religioznog čoveka kao biće koje žudi za bićem i smislom, što pronalazi u sakralnom poretku. Njegovo postojanje je utemeljeno na svesti o svetom i profanom.
Moderni, sekularni čovek: Elijade tvrdi da čak i u modernom, industrijalizovanom društvu, gde je vera opala, elementi arhaične religioznosti i nesvesna žudnja za svetim opstaju i određuju mišljenje i ponašanje.