Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: Tv
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stranice malo talasaste u donjem desnom delu knjige. Sve ostlo uredno!

Kraljica od Sabe (hebr. מַלְכַּת שְׁבָא, Malkaṯ Šəḇāʾ; арап. ملكة سبأ), koju pominju Biblija, Kuran i etiopska istorija, bila je vladar Sabe, koju moderna arheologija smešta u današnji Jemen. Različiti izvori nazivaju je još i Bilkis ili Makeda. U originalnoj priči ona donosi karavan vrednih poklona za izraelskog kralja Solomona. Ovaj izveštaj je prošao kroz opsežne jevrejske, islamske, jemenske[1][2] i etiopske razrade, i postao je predmet jednog od najrasprostranjenijih i najplodnijih ciklusa legendi na Bliskom istoku.[3]

Savremeni istoričari identifikuju Šebu i sa južnoarapskim kraljevstvom Saba u današnjem Jemenu i Etiopiji. Među istoričarima se osporava postojanje kraljice.[4]

Priča po Bibliji

Kraljica od Sabe i Solomon, oko 1280, prozor sada u Kelnskoj katedrali, Nemačka

Tintoretova poseta kraljice od Sabe Solomonu, slika iz oko 1555.
Prema Bibliji, (neimenovana) kraljica Sabe čula je za veliku mudrost kralja Solomona od Izraela, i otputovala u njegovo kraljevstvo sa poklonima, biljkama i začinima za kralja, kako je navedeno u Prvoj knjizi kraljeva. Kraljica je bila zadivljena Solomonovom mudrošću koju je testirala raznim zagonetkama, i bogatstvom, za koje je blagosiljala Solomonovog boga. Solomon joj je uzvratio poklone i ona se sa njima vratila u svoju zemlju.

Kraljica od Sabe, (hebr. מַלְכַּת־שְׁבָא,[5] malkat-šəḇā u hebrejskoj Bibliji, βασίλισσα Σαβά u Septuaginti,[6] ܡܠܟܬ ܫܒܐ,[7][8]) čije ime nije navedeno, posetila je u Jerusalim „sa velikom pratnjom, sa kamilama koje su nosile mirise, i mnogo zlata i dragog kamenja“ (Knjiga o carevima 10:2). „Nikad više nije bilo doneto tako obilje začina“ (10:10; II Let. 9:1–9) kao onih koje je ona poklonila Solomonu. Došla je „da ga testira teškim pitanjima“, na koja je Solomon odgovorio na njeno zadovoljstvo. Razmenili su poklone, nakon čega se ona vratila u svoju zemlju.[9][10]

Upotreba termina hidot ili `zagonetke` (Knjiga o carevima 10:1), aramejske pozajmljene reči čiji oblik ukazuje na promenu zvuka ne pre šestog veka pre nove ere, ukazuje na kasno poreklo teksta.[9] Pošto se ne pominje pad Vavilona 539. p. n. e., Martin Not je smatrao da je Knjiga o kraljevima dobila definitivnu redakciju oko 550. p. n. e.[11]

Saba je bila prilično poznata u klasičnom svetu, a njena zemlja se zvala Arabija Feliks.[10] Oko sredine prvog milenijuma pre nove ere, Sabejaca je bilo u Etiopiji i Eritreji, u oblasti koja je kasnije postala carstvo Aksuma.[12] Postoji pet mesta u Bibliji gde pisac razlikuje Sheba (שׁבא), odnosno Jemenske Sabejce, od Seba (סבא), odnosno afričke Sabejce. U Ps. 72:10 spominju se zajedno: „kraljevi Šebe i Sebe će prineti darove“.[13] Ovo razlikovanje pravopisa, međutim, može biti čisto lažno; domorodački natpisi ne prave takvu razliku, a jemenski i afrički Sabejci se tamo pišu na potpuno isti način.[12]

Iako još uvek nema pronađenih alfabetskih natpisa iz Južne Arabije koji predstavljaju dokaze za samu kraljicu od Sabe, termin mlkt („kraljica“, sabejski: