Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 277
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: Roman
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Rene Boylesve
Urednik: Nikola Andrić
Ilustracije: Juan E. Hernandez Giro
Izdavač: Naklada zemaljske tiskare, Zagreb / Zabavna Biblioteka
Godina: 1918
Obim: 180 str.

Stanje knjige je prikazano na fotografijama.

Knjiga „Miris Boromejskih otoka” (originalno Le Parfum des îles Borromées) je psihološko-romantični roman francuskog književnika Renea Boaleva (René Boylesve) objavljen 1898. godine.

Prvo i jedino domaće izdanje iz 1918. godine štampala je Naklada zemaljske tiskare u Zagrebu. Knjiga sadrži ilustracije umetnika po imenu Juan E. Hernandez Giro.

Radnja je smeštena u prelepi predeo severne Italije, na obalama jezera Lago Mađore (Lago Maggiore) i romantičnim Boromejskim ostrvima (Isola Bella i Isola Madre). Roman odlikuje snažna atmosfera, opisi prirode prožeti mirisima cveća, maglom i odsjajima vode koji direktno prate unutrašnja previranja i bol likova. Autor se u delu oslanjao na sopstvena emotivna iskustva sa putovanja po italijanskim jezerima.



Rene Boalev (René Boylesve), čije je pravo ime bilo René Marie Auguste Tardiveau, bio je istaknuti francuski romanopisac i novinar sa prelaza iz 19. u 20. vek. Njegovo stvaralaštvo pripada epohi realizma i psihološkog romana, a zbog izuzetnog stila postao je član prestižne Francuske akademije.

Rođen je 1867. godine u mestu Dekazvil u centralnoj Francuskoj. Rano je ostao bez majke, što je duboko uticalo na njegovu osetljivu prirodu i kasnije se odrazilo kroz melanholične tonove u njegovim romanima. Studirao je književnost, istoriju i pravo u Parizu. Tokom studija se potpuno okrenuo pisanju i počeo da objavljuje prve tekstove pod pseudonimom Boylesve (devojačko prezime njegove majke). Vrhunac zvaničnog priznanja doživeo je 1918. godine, kada je izabran za člana Francuske akademije (Académie française) na fotelji broj 23.

Boalev je bio majstor u prikazivanju francuske buržoazije i života u provinciji (naročito u regiji Turena). Opisivao je monotoniju, društvene maske, ali i skrivene strasti malograđanskog društva. Njegovi romani često istražuju sukob između društvenih konvencija i potisnutih ljudskih nagona. Kako se vidi i u romanu „Miris Boromejskih otoka”, njegova proza je izuzetno čulna – pejzaži, mirisi i atmosfera uvek su u službi prikazivanja unutrašnjeg stanja likova. Mnogi književni kritičari smatraju Boaleva direktnim pretečom Marsela Prusta zbog njegovog fokusiranja na sećanja, nostalgiju i suptilne psihološke nijanse.

Pored romana koji vas zanima, Boalev je ostavio bogat opus, a među najpoznatijim delima su:
- „Gledajući kako prolaze laste” (Regret de voyager, 1901) – roman u kojem takođe dominira motiv putovanja i melanholije.
- „Klekati pred detetom” (La Leçon d`amour dans un parc, 1902) – delo koje mu je donelo veliku popularnost zbog laganog, ironičnog i pomalo erotskog tona inspirisanog 18. vekom.
- „Kuća na brdu” (La Becquée, 1901) i „Mlada devojka je progovorila” (Mademoiselle Cloque, 1921) – sjajne studije provincijskog mentaliteta i porodičnih odnosa.

Boalev je preminuo u Parizu 1926. godine od raka, ostavivši iza sebe i obimne dnevne zapise koji su objavljeni posthumno i koji pružaju uvid u umetnički život Pariza s početka 20. veka.



Ilustrator ovog izdanja bio je Huan Emilio Ernandez Giro (Juan Emilio Hernández Giró), ugledni kubanski slikar, ilustrator, akvarelista i graver. On pripada generaciji umetnika s kraja 19. i prve polovine 20. veka, a u istoriji umetnosti ostao je zabeležen kao jedan od najvažnijih slikara kubanske nacionalne istorije.

Rođen je 1882. godine u Santjagu de Kuba. Zbog Kubanskog rata za nezavisnost, njegova porodica je 1897. izbegla na Haiti, gde Huan upisuje Nacionalnu akademiju slikarstva. Po povratku na Kubu, gradonačelnik Santjaga mu obezbeđuje stipendiju za usavršavanje u Evropi. Ernandez Giro odlazi u Španiju (Barselonu) i Francusku (Pariz), gde boravi i radi između 1904. i 1912. godine, a kasnije obilazi i Englesku, Belgiju i Holandiju. Tokom svog dugog boravka u Evropi uoči i tokom Prvog svetskog rata, Giro je sarađivao sa brojnim evropskim izdavačima i umetnicima. Njegov rafinirani, kosmopolitski stil privukao je pažnju urednika zagrebačke „Zabavne biblioteke”, koji su za prevod modernog francuskog romana „Miris Boromejskih otoka” (1918) odabrali upravo njegove ilustracije kako bi dočarali luksuzni italijanski i pariski ambijent.

Pored rada na istorijskim platnima, Giro je bio izuzetan crtač i majstor akvarela. Njegove ilustracije knjiga odlikuju se čistim linijama, elegancijom i prefinjenom salonskom atmosferom, što se savršeno uklapalo u Boalevljevu prozu. Godine 1924. Francuska mu je dodelila titulu Viteza Legije časti (Légion d`honneur) za njegov doprinos umetnosti i kulturnim vezama. Takođe je osvojio Zlatnu medalju na Velikoj izložbi u Sevilji 1930. godine.

Nakon povratka u domovinu, postao je predsednik Kruga lepih umetnosti u Havani (Círculo de Bellas Artes). Najveću slavu na Kubi stekao je monumentalnim istorijskim slikama koje prikazuju ratove za nezavisnost i ključne nacionalne događaje (poput dela „La Asamblea de Guáimaro”). Takođe je objavio kapitalno delo „Grafička istorija Kube” (Historia gráfica de Cuba).

Preminuo je 1953. u Havani. Zbog njegove impresivne međunarodne karijere, knjige sa njegovim potpisom iz tog perioda izuzetno su cenjene među kolekcionarima širom sveta.